Šest stvari koje neurolog radi da bi mu mozak ostao zdrav: Ne preskače vožnju biciklom, a borovnice jede svakog dana

Atrofija mozga obično počinje već u tridesetim i četrdesetim godinama, ali određene životne navike mogu da uspore, pa čak i delimično preokrenu taj proces.

Međutim, neurolog i stručnjak za neuroplastičnost dr Mažid Fotuhi tvrdi da propadanje mozga nije neizbežno.

Fotuhi, vanredni profesor na Univerzitetu Džons Hopkins i autor knjige „Nepobedivi mozak: Klinički dokazan plan za zaštitu mozga od starenja i očuvanje mentalne oštrine tokom života“, navodi da pravilne životne navike mogu da uspore atrofiju mozga, pa čak i povećaju volumen hipokampusa i frontalnog korteksa.

Prema njegovim rečima, postoji šest ključnih stvari koje svako može da uradi za zdravlje mozga.

Pridržavajte se mediteranske ishrane

Fokusirajte se na voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke, integralne žitarice, ribu i maslinovo ulje. Ove namirnice bogate su hranljivim materijama koje štite mozak i smanjuju upalne procese u organizmu.

Vežbajte redovno

Aerobne vežbe povećavaju veličinu hipokampusa i prefrontalnog korteksa, delom zato što podstiču proizvodnju BDNF-a — proteina koji stimuliše rast neurona i štiti mozak od propadanja.

Izazivajte svoj mozak

Učenje novih veština i sticanje novih znanja povećava broj sinapsi u mozgu. Učenje jezika, sviranja instrumenta, igranja golfa ili čak žongliranja može pomoći mozgu da ostane „u formi“.

– Mozak je veoma sličan mišiću. Što ga više koristite, postaje jači i otporniji – kaže Fotuhi.

Spavajte dovoljno

Kvalitetan san omogućava mozgu da se oslobodi metaboličkog otpada koji se tokom dana nagomilava u nervnom sistemu.

Posebno upozorava na apneju u snu, poremećaj koji može dovesti do smanjenja mozga ukoliko se ne leči.

– Kada se apneja tretira CPAP aparatom, mozak ponovo može da raste – navodi neurolog.

Meditirajte

Meditacija smanjuje nivo kortizola, hormona stresa koji može imati štetan uticaj na mozak kada je dugo povišen.

Istraživanja su pokazala da meditacija poboljšava protok krvi kroz mozak i jača veze između neurona.

Pronađite svrhu u životu

Ljudi koji imaju osećaj svrhe i unutrašnjeg mira često imaju bolje zdravlje mozga i veći hipokampus.

Iako naučnici još uvek istražuju zašto je to tako, jasno je da psihološko blagostanje ima snažan uticaj na zdravlje nervnog sistema.

Kako izgleda ishrana jednog neurologa?

Fotuhi kaže da izbegava visoko prerađenu hranu poput krofni, mafina, gaziranih pića i industrijskih slatkiša.

– Najvažnije je da jedete što više svežeg voća i povrća i da hranu pripremate kod kuće – kaže on.

Za doručak najčešće jede ovsenu kašu sa mlekom, suvim grožđem i bananom, uz dodatak proteina. Ponekad bira omlet sa pečurkama, spanaćem i paradajzom.

Za ručak često jede grčki jogurt sa borovnicama.

– Borovnice podstiču proizvodnju BDNF-a, proteina koji deluje kao đubrivo za mozak – objašnjava.

Kao posebno korisne namirnice za mozak izdvaja:

* borovnice
* losos
* crnu čokoladu
* crni pasulj
* grčki jogurt

Večera mu se uglavnom sastoji od ribe ili piletine sa povrćem, dok crveno meso jede najviše jednom do dva puta nedeljno.

Vežbanje kao zaštita mozga

Fotuhi nekoliko puta nedeljno vozi sobni bicikl i radi trening snage, a jednom nedeljno odlazi na duge vožnje biciklom u prirodi.

– Dok vozim bicikl i provodim vreme u prirodi, dobijam mnogo ideja i osećam mentalnu jasnoću – kaže on.

Na kraju ističe da svakodnevne navike imaju ogroman uticaj na zdravlje mozga.

– Ako ste stalno pod stresom, vaš mozak se svakodnevno pomalo smanjuje. Ali ako živite mirnije, imate svrhu, vežbate i hranite se zdravo, svakog dana pomažete svom mozgu da ostane snažan i vitalan – zaključuje neurolog.

Izvor: washingtonpost.com/zdravlje.kurir.rs

Tri navike koje mogu smanjiti rizik od demencije: Stručnjaci otkrivaju kako sačuvati kognitivne funkcije