Kome najviše smeta leto preko noći? Dr Obradović otkriva kako da zaštitite zdravlje od naglog skoka temperature
Posle prijatnih prolećnih dana, temperature su naglo porasle, a mnogi građani ovih dana osećaju umor, malaksalost, glavobolju ili otežano disanje. Iako većina tegoba prolazi bez ozbiljnijih posledica, nagli prelazak iz prolećnih u gotovo letnje uslove može predstavljati značajan izazov za organizam, posebno kod osoba koje već imaju hronične bolesti.
Kako za Zdravlje Kurir objašnjava prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, visoka temperatura nije jedini razlog zbog kojeg se ljudi ovih dana osećaju lošije. Na organizam istovremeno deluje više klimatskih faktora.
- Ne utiče samo temperatura. Tu su i promene atmosferskog pritiska, povećana vlažnost vazduha i nagli prelazak na tropske vremenske uslove. Kada se svi ti faktori udruže, oni mogu značajno da opterete organizam, naročito kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme - kaže dr Obradović.
Najviše tegoba imaju srčani i plućni bolesnici
Prema njenim rečima, među najugroženijima su osobe sa kardiovaskularnim i hroničnim plućnim bolestima.
- Hronični srčani bolesnici često osećaju zamaranje, nedostatak vazduha, malaksalost ili pad energije. Slične tegobe mogu da imaju i pacijenti sa plućnim bolestima, jer visoka temperatura i velika vlažnost vazduha dodatno otežavaju disanje - objašnjava doktorka.
Nagle vremenske promene mogu da izazovu tegobe i kod osoba koje nemaju hronične bolesti. Razlog je način na koji telo pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu.
- Organizam mora da održava temperaturu oko 36 stepeni i zato se oslobađa viška toplote širenjem krvnih sudova i znojenjem. Kada se krvni sudovi prošire, dolazi do pada krvnog pritiska. Tada se mogu javiti glavobolja, vrtoglavica, malaksalost, a kod pojedinih osoba čak i kolaps. Takve situacije nisu retke, naročito u gradskom prevozu, prostorijama bez ventilacije ili na mestima gde se okuplja veliki broj ljudi - dodaje doktorka.
Kako da ublažite tegobe?
Dr Biserka Obradović ističe da je redovna hidratacija jedna od najvažnijih mera zaštite tokom naglog otopljenja.
- Potrebno je unositi više tečnosti nego inače kako bi se nadoknadilo ono što organizam gubi znojenjem. Mnogi zaboravljaju da kafa i napici sa kofeinom dodatno podstiču izlučivanje tečnosti, pa sa njima ne treba preterivati tokom velikih vrućina - upozorava dr Obradović.
Doktorka savetuje laganu i prozračnu garderobu od prirodnih materijala, pre svega pamuka, koji omogućava koži da diše i olakšava rashlađivanje organizma. Preporučuju se i laganiji obroci sa dosta svežeg voća i povrća, uz izbegavanje preskakanja obroka i naknadnog unošenja velikih količina hrane odjednom.
- Fizičku aktivnost bi trebalo prilagoditi godinama, zdravstvenom stanju i dobu dana, pa su šetnje i vežbanje najbolji u jutarnjim ili večernjim satima. Kako bi se lakše podnele visoke temperature, stan provetravajte tokom noći i rano ujutru, a tokom dana ga držite zamračenim. Takođe, nije preporučljivo spavati direktno pod klima-uređajem - savetuje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, organizmu je obično potrebno nekoliko dana do dve nedeljeda se prilagodi novim vremenskim uslovima. Koliko će adaptacija trajati zavisi od godina, opšteg zdravstvenog stanja, fizičke kondicije, ali i pojedinih faktora poput nedostatka vitamina D, poručuje prom. dr Biserka Obradović.
