Uspeh vantelesne oplodnje možda ne zavisi od onoga što danas merimo: Ginekolog najavljuje novu eru

Veštačka inteligencija, molekularna dijagnostika i personalizovani pristup mogli bi u narednim godinama značajno da promene lečenje neplodnosti. Umesto da se uspeh vantelesne oplodnje (VTO) procenjuje samo na osnovu godina, hormonskog statusa ili izgleda embriona, stručnjaci sve više tragaju za skrivenim biološkim faktorima koji mogu da povećaju šanse za trudnoću. Upravo je to bila jedna od glavnih poruka 42. godišnjeg kongresa Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE), održanog početkom jula u Londonu, kaže za naš portal ginekolog i subspecijalista za fertilitet i sterilitet dr Branko Budimirović.

Što se embriologije tiče, zaključak je da sama morfologija više nije dovoljna. Sve više se traže molekularni potpisi, novi biomarkeri, prati se metabolizam, komunikacija embriona sa endometrijumom, analize koje istovremeno proučavaju gene, RNK i proteine, omogućavajući da se ćelija posmatra kao celina, a ne kroz jedan pojedinačni parameter, dok se veštačka inteligencija uključuje u analizu na gotovo svim nivoima, dodaje naš sagovornik.  

- Predstavljena su brojna neinvazivna rešenja za selekciju embriona, poput onih koje na osnovu metabolizma embriona procenjuju njegov razvojni potencijal, ali i sistemi koji analizom ćelija kumulusa (ćelija koje okružuju jajnu ćeliju) predviđaju koji embrion ima najveću šansu da dovede do terminske bebe - otkriva ginekolog.

Veštačka inteligencija više nije rezervisana samo za VTO laboratoriju i selekciju embriona. Ona se uključuje u planiranje i praćenje stimulacije, predviđanje njenog toka, organizaciju rada klinike, ali i unapređenje iskustva pacijenata kroz digitalizaciju komunikacije i individualizovan pristup.

- Posebno je zanimljivo što molekularna medicina polako postaje klinička medicina. Veliki broj sesija bio je posvećen transkriptomu (analizi aktivnih gena), proteinima, genima, mikrookruženju endometrijuma, mikrobiomu, regenerativnoj medicini, matičnim i polnim ćelijama, kao i mogućnostima da se poboljša kvalitet jajnih ćelija (oocita). Sve više se govori o pokušajima da se poboljša kvalitet jajnih ćelija starijih pacijentkinja, utiče na nastanak hromozomskih grešaka i obnovi funkcija jajnika. Ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao naučna fantastika danas postaje ozbiljan predmet istraživanja i približava se kliničkoj primeni - naglašava dr Budimirović.

I ginekologija ulazi u molekularnu eru

Posebna pažnja bila je posvećena sindromu policističnih jajnika (PCOS), ali iz nešto drugačijeg ugla. Jedan od zaključaka bio je da gojaznostmenja biologiju PCOS više nego sam PCOS. Pokazano je da žene sa normalnim BMI imaju znatno manje metaboličkih poremećaja, dok žene sa BMI većim od 25 pokazuju izražene promene u više od stotinu metaboličkih markera.

- Dugoročna studija koja je pratila pacijentkinje tokom petnaest godina pokazala je da je kod žena sa gojaznošću visceralna mast jedan od najboljih prediktora pogoršanja bolesti, zbog čega su potrebne mnogo ranije intervencije. PCOS se više ne posmatra samo kao reproduktivna bolest, već kao hronično metaboličko stanje. Najvažnija poruka ESHRE 2026 jeste da PCOS više ne treba posmatrati kao jedinstvenu dijagnozu. Budućnost lečenja leži u prepoznavanju različitih bioloških fenotipova, proceni metaboličkog rizika i personalizovanom pristupu svakoj pacijentkinji - sugeriše naš sagovornik.

Jedna od sesija koja je privukla veliku pažnju nosila je naziv Hidden determinants of success. Nekada smo smatrali da uspeh IVF postupka zavisi prvenstveno od starosti pacijentkinje, AMH, spermograma i kvaliteta embriona, dodaje ginekolog.

- Danas istraživači pokušavaju da pronađu ono što rutinskom analizom ne vidimo - molekularne karakteristike jajnih ćelija, metabolizam, mitohondrijalnu funkciju, komunikaciju ćelija, mikrookruženje i biomarkere koji prethode razvoju embriona. Suština ove sesije može se sažeti u jednu rečenicu: najvažniji faktori uspeha možda nisu oni koje danas rutinski merimo - ističe dr Budimirović.

Ginekologija ulazi u eru molekularne dijagnostike, sa sve većim fokusom na endometrijum. Endometrioza i adenomioza više se ne posmatraju isključivo kao hirurški problem, već kao molekularna, inflamatorna i imunološka oboljenja mikrookruženja. Praktično pitanje više nije samo da li je embrion dobar, već da li je endometrijum zaista spreman da primi upravo taj embrion.

- Zanimljiva je i činjenica da regenerativna medicina više nije naučna fantastika. Sesija Emerging regenerative strategies for gamete and ovarian function in ART predstavila je studije koje pokušavaju da isprave hromozomske greške povezane sa starenjem jajnih ćelija, obnove funkciju jajnika i identifikuju faktore koji ometaju implantaciju embriona. Posebno su zanimljiva AI rešenja koja optimizuju i personalizuju stimulaciju za svaku pacijentkinju - navodi naš sagovornik i dodaje:

- Generalni utisak je da se više ne govori o optimizaciji postojećeg VTO programa, već o stvaranju laboratorije sledeće generacije. Fokus se pomera sa usavršavanja postojećih laboratorijskih procedura ka razumevanju biologije na molekularnom nivou, primeni veštačke inteligencije i razvoju personalizovanih pristupa lečenju neplodnosti. Ako je prethodna era bila era standardizacije VTO postupaka, ESHRE 2026 pokazuje da počinje era digitalne, molekularne i personalizovane reproduktivne medicine - poručuje dr Branko Budimirović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Šta najviše urušava kvalitet jajnih ćelija? Ginekolog otkriva da se plodnost ne gubi preko noći