Tropske temperature obaraju i visok krvni pritisak: Kada je moguće smanjiti terapiju, objašnjava kardiolog
Tropske letnje temperature veliki su izazov i za zdrave osobe, a posebno za hronične pacijente sa visokim krvnim pritiskom. Slabiji unos tečnosti i jače znojenje nekada su okidač za dehidraciju. Pod uticajem toplote šire se krvni sudovi, a pritisak prirodno pada. Pacijenti koji se leče od hipertenzije često primete da im je tokom velikih vrućina krvni pritisak niži nego inače. Žale se na umor, nedostatak snage, otežano disanje, blage vrtoglavice i nekada samoinicijativno pokušavaju da smanje ili čak uopšte ne piju propisanu terapiju.
Zašto pritisak pada tokom leta?
Tokom letnjih meseci na vrednosti krvnog pritiska ne utiču samo visoke spoljne temperature, već i promene u načinu života i ishrani.
- U ovom periodu uglavnom unosimo manje kaloričnu hranu, jedemo više voća i povrća, a ređe konzumiramo masna i slana jela. Istovremeno, zbog pojačanog znojenja organizam gubi više tečnosti, dok se krvni sudovi šire kako bi omogućili rashlađivanje tela. Sve ove promene mogu dovesti do dodatnog sniženja krvnog pritiska. Kod pojedinih pacijenata upravo tokom leta može se postići dobra regulacija krvnog pritiska i uz znatno manje doze lekova. Međutim, najvažnije je naglasiti da terapiju ne bi trebalo samoinicijativno prekidati. Ukoliko postoji potreba za prilagođavanjem lečenja, ono mora biti postepeno i u dogovoru sa lekarom - kaže za Zdravlje.Kurir kardiolog prim. dr sc. med. Vladimir Mitov, šef Odeljenja invazivne kardiologije Zdravstvenog centra Zaječar.
Koji se lek najčešće isključuje?
Ukoliko postoji potreba za prilagođavanjem lečenja, ono mora biti postepeno i u dogovoru sa lekarom.
- Ako se proceni da je potrebno smanjenje terapije, najčešće se prvo razmatra isključivanje diuretika, odnosno lekova koji podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma. Razlog je to što su tokom leta, usled pojačanog znojenja, pacijenti već skloniji gubitku tečnosti i dehidrataciji, a naročito starije osobe. U praksi se češće preporučuje smanjenje doze nego potpuno ukidanje leka, što se može postići primenom manje jačine istog preparata ili deljenjem tablete na dve polovine - naglašava dr Mitov.
Kada je moguće smanjenje terapije?
Doktor naglašava da smanjenje terapije dolazi u obzir samo kada sistolni (gornji) krvni pritisak padne ispod 100 mmHg, odnosno kod pojedinih pacijenata ispod 110–115 mmHg, i kada je to praćeno simptomima kao što su vrtoglavica, nesvestica, pospanost ili izražen osećaj opšte slabosti.
- Nakon prilagođavanja terapije, preporučuje se da pacijent nastavi sa istim režimom uzimanja lekova sve dok ne dođe do ponovnog porasta krvnog pritiska. Doze lekova ne bi trebalo menjati iz dana u dan u zavisnosti od trenutnih vrednosti pritiska. Ovakva potreba za smanjenjem terapije najčešće je karakteristična za letnje mesece, dok se sa dolaskom jeseni i zime većina pacijenata vraća na prethodni režim lečenja - precizira dr Vladimir Mitov.
