Pet letnjih navika koje oštećuju vašu kožu: Doktor ističe da nije sunce jedini faktor rizika
Leto je za kožu specifično godišnje doba. Nije samo pitanje sunca, iako je ono najvažnije. Tu su i slana voda, hlor, klima-uređaji koji isušuju vazduh, vetar, znojenje, promena rutine i sasvim drugačiji ritam dana. Koža na sve to reaguje, ali sporo i tiho, pa se posledice vide tek kada leto prođe.
Deo problema je i u tome što koža leti izgleda zdravije nego što zaista jeste, navodi dr Ivica Jeremić, internista reumatolog i specijalizant dermatovenerologije. On objašnjava da blaga preplanulost prikriva neujednačen ten, sunce privremeno umiruje pojedine upalne promene, a tamniji ten stvara utisak zdrave kože. Zbog toga se prvi znaci oštećenja često uočavaju tek kada preplanulost izbledi i postanu vidljive promene koje su nastale tokom leta.
- Izdvojio sam pet grešaka koje najčešće viđam. Pojedinačno deluju bezazleno, ali kada se ponavljaju iz dana u dan, ostavljaju posledice koje najčešće postaju vidljive tek na jesen.
Nanesete zaštitni faktor ujutru i smatrate da je "posao" završen
Ovo je greška koja ne izgleda kao greška, jer čovek zaista jeste naneo zaštitu. Problem je u dva detalja koja gotovo svi previđaju: količini i ponavljanju.
- Da bi zaštitni fakor pružio dovoljno dobru zaštitu, mora da se nanese u odgovarajućoj količini. Za lice i vrat potrebno je naneti količinu kreme koja odgovara dvema linijama proizvoda istisnutim duž kažiprsta i srednjeg prsta, odnosno oko četvrtine kafene kašičice. Međutim, istraživanja pokazuju da većina ljudi nanese tek četvrtinu do polovinu preporučene količine. Zbog toga SPF ne pruža zaštitu navedenu na pakovanju – na primer, SPF 50 nanet u upola manjoj količini ne štiti kao SPF 25, već znatno slabije.
Drugi detalj je ponavljanje.
Zaštitni faktor se troši, razgrađuje se pod dejstvom svetlosti, briše se znojem, peškirom, dodirivanjem lica i kupanjem, objašnjava doktor i preporučuje da se zaštita obnavlja na svaka dva sata boravka napolju, jer se UV filteri vremenom razgrađuju i gube efikasnost. Posle plivanja ili obilnog znojenja zaštitni faktor treba ponovo naneti, bez obzira na to koliko je vremena prošlo.
Treći, i možda najvažniji deo: zaštitni faktor je poslednja linija odbrane, ne jedina. Fizička zaštita je uvek efikasnija. Šešir sa širokim obodom štiti lice, uši i vrat bolje nego bilo koji proizvod. Hlad između deset i šesnaest časova rešava problem pre nego što nastane.
- Odeća, naočare sa UV zaštitom i suncobran pružaju pouzdanu zaštitu bez potrebe za ponovnim nanošenjem. Važno je znati i da zaštitni faktor ne štiti od svih oblika svetlosti. Kod osoba sa melazmom i tamnijim fototipovima korisni su tonirani preparati sa gvožđe-oksidima, koji štite i od dela vidljive svetlosti. Takođe, najveći deo UV zračenja ne dobijate na plaži, već tokom svakodnevnih aktivnosti, poput šetnje ili vožnje automobilom, jer staklo propušta značajan deo UVA zraka odgovornih za starenje kože i pigmentacije.
Preskačete hidrataciju jer je koža leti masna
Koža je tokom leta često masna, sjajna i lepljiva, zbog čega mnogi veruju da joj hidratacija nije potrebna. Ipak, masnoća i hidratacija nisu isto. Mešanje ova dva pojma jedna je od najčešćih grešaka u letnjoj nezi kože.
- Masnoća se odnosi na sebum, dok hidratacija označava količinu vode u površinskim slojevima kože. Koža može biti istovremeno masna i dehidrirana, što je leti česta pojava. Sunce, so, hlor i klimatizovan vazduh povećavaju gubitak vode, pa koža reaguje pojačanim lučenjem sebuma i deluje još masnije.
Dehidrirana koža prepoznaje se po tome što je sjajna, ali zategnuta posle umivanja, osetljiva je, a sitne bore postaju izraženije, objašnjava doktor. On ističe da rešenje nisu bogate kreme, već lagane formule sa hijaluronskom kiselinom, pantenolom, ceramidima i niacinamidom, koje obnavljaju kožnu barijeru i zadržavaju vlagu.
- Povećan unos tečnosti važan je za organizam, ali sam po sebi ne sprečava dehidrataciju kože. Ključnu ulogu ima očuvana kožna barijera koja sprečava gubitak vode. Ako je koža pocrvenela posle sunčanja, prioritet su smirivanje i obnova, a ne pilinzi i agresivni aktivni sastojci.
Ostavljate vitamin C za jesen
Jedna od najčešćih zabluda u letnjoj nezi jeste da vitamin C treba izbaciti iz rutine čim počnu sunčani dani. Mnogi smatraju da, pošto spada u aktivne sastojke, nije pogodan za upotrebu tokom leta i da ga treba ponovo uvesti tek kada prođe sezona jakog sunca. Međutim, takvo uverenje nije tačno.
- Problem je što vitamin C ne pripada grupi sastojaka koji povećavaju osetljivost kože na sunce. Ne postoji mehanizam kojim bi to radio. On je antioksidans, supstanca koja neutrališe slobodne radikale, a slobodni radikali su upravo ono što ultraljubičasto zračenje stvara u koži. Drugim rečima, vitamin C radi baš onaj posao koji je leti najpotrebniji.
Pokušavate da „isušite“ letnje probleme
Leti se često pogoršavaju akne, pojavljuju se zapušene pore na leđima i grudima, koža deluje neujednačeno. Prva reakcija je gotovo uvek ista: agresivnije umivanje, jači piling, alkoholni tonik, proizvod koji „isušuje“ bubuljicu preko noći.
- To je česta, ali kontraproduktivna greška. Agresivno isušivanje kože narušava njenu zaštitnu barijeru, što dovodi do većeg gubitka vlage, pojačanog lučenja sebuma i veće osetljivosti. Tokom leta dodatni problem predstavlja povećan rizik od postinflamatorne hiperpigmentacije, pa upale i iritacije često ostavljaju tamne fleke koje se povlače mesecima i neretko se pogrešno smatraju ožiljcima od akni.
Umerenija nega daje bolje rezultate. Dovoljni su blago sredstvo za čišćenje, salicilna kiselina nekoliko puta nedeljno i niacinamid kao redovan deo rutine. Azelaična kiselina je posebno korisna leti jer istovremeno deluje na akne i pigmentacije, a ne povećava osetljivost kože na sunce.
Retinoide nije neophodno prekidati tokom leta, već njihovu upotrebu treba prilagoditi – koristiti ih ređe, u manjim količinama i isključivo uveče, uz redovnu jutarnju zaštitu od sunca. Osobama sa osetljivom kožom dobra alternativa može biti bakučiol, koji pruža slične anti-age efekte uz znatno manji rizik od iritacije.
Sve odlažete za septembar
Mit da se leti estetski tretmani ne rade više ne važi. Važno nije koje je godišnje doba, već da li tretman oštećuje površinski sloj kože.
- Tretmani koji deluju u dubljim slojevima, poput radiofrekvencije, fokusiranog ultrazvuka i stimulatora kolagena, mogu se bezbedno raditi i leti uz uobičajenu zaštitu od sunca. Pošto se njihovi efekti razvijaju postepeno, upravo letnji period je dobar trenutak za početak. Isto važi i za botoks, leti, kada se više mrštite zbog jakog svetla, njegova preventivna uloga može biti posebno korisna - rekao je za kraj dr Ivica Jeremić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.ž
