Med ipak nije zdrav šećer? Dijetolog otkriva kako utiče na mršavljenje, jetru i insulin
Med se često bira kao zdravija zamena za beli šećer, bilo tokom mršavljenja, zbog kontrole šećera u krvi ili jednostavno zato što sadrži vitamine, minerale i druga bioaktivna jedinjenja. Međutim, razlike između meda i šećera nisu onakve kakvim se često predstavljaju, posebno kada ih posmatramo kao svakodnevne zaslađivače, objašnjava na svom Instagram nalogu Aleksandra Lišanin, nutricionista-dijetolog i praktičar funkcionalne medicine.
- Beli šećer, odnosno saharoza, sastoji se od 50 odsto glukoze i 50 odsto fruktoze. Med prosečno sadrži 30 do 40 odsto glukoze, 35 do 45 odsto fruktoze i 15 do 20 odsto vode. Manje od 0,2 odsto čine vitamini, minerali, enzimi i druga bioaktivna jedinjenja. Dakle, kada je reč o šećerima, njihov sastav je veoma sličan - ističe Lišanin.
Sama zamena šećera medom neće pomoći pri mršavljenju, jer i med i šećer organizmu obezbeđuju velike količine prostih šećera.
- Ni kada je reč o zdravlju jetre, zamena šećera medom ne donosi prednost. Fruktoza iz meda i fruktoza iz šećera metabolišu se prvenstveno u jetri, pa time što ste šećer zamenili medom niste zaštitili jetru. Slično važi i za šećer u krvi i insulin. I med i šećer značajno povećavaju glikemiju i podstiču lučenje insulina. Sama zamena šećera medom ne smanjuje rizik od razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa - savetuje dijetolog.
Veliki unos prostih šećera povezan je i sa razvojem metaboličkih poremećaja koji povećavaju rizik od kognitivnog propadanja. Ni u ovom slučaju zamena šećera medom ne smanjuje taj rizik.
- Med zaista sadrži minerale, vitamine i enzime, ali u izuzetno malim količinama. Dve kašičice meda, odnosno oko 14 grama, sadrže tek nekoliko miligrama kalijuma, dok su ostali minerali i vitamini prisutni u tragovima. Za naš organizam to je beznačajna količina - sugeriše Lišanin.
Kada med ipak ima svoje mesto
To, međutim, ne znači da med nema svojstva zbog kojih može da bude koristan. Sadrži bioaktivna jedinjenja, među kojima su polifenoli, i ima antioksidativna i antimikrobna svojstva. Postoje naučni dokazi za njegovu primenu u ublažavanju kašlja kod odraslih i dece starije od godinu dana, kao i za primenu medicinskog meda u lečenju rana. To nema veze sa korišćenjem meda kao svakodnevnog zaslađivača, dodaje.
- Ako želite da smanjite rizik od gojaznosti, masne jetre, insulinske rezistencije, dijabetesa i razvoja Alchajmerove bolesti, cilj nije da šećer zamenite medom, već da smanjite ukupan unos ugljenih hidrata, naročito prostih šećera - poručuje Aleksandra Lišanin.
