I dobro regulisan pritisak ponekad pobesni: Kardiolog otkriva šta izaziva nagli skok
Dešava se da osoba godinama redovno uzima terapiju, krvni pritisak joj je dobro regulisan, a onda vrednosti iznenada porastu bez očiglednog razloga. Takve oscilacije ne moraju odmah da znače da terapija više ne deluje. Na krvni pritisak tokom dana utiče čitav niz faktora, od psihičkog i fizičkog stresa do vremenskih prilika, a kardiolog, prim. dr Živan Dimitrijević, za naš portal kaže da povremeni nagli skokovi nisu neobični čak ni kod ljudi kod kojih je hipertenzija dobro kontrolisana.
- Prema podacima iz literature, tri-četiri puta tokom godine i najbolje regulisan pritisak može da "pobesni". To se dešava iz različitih razloga, a jedan od njih je najverovatnije stres - kaže prim. dr Dimitrijević.
Svaki stres pokreće reakciju
Stres ne mora da bude samo psihički. Za organizam stres predstavlja svaka situacija koja od njega zahteva prilagođavanje, a reakciju prati promena lučenja određenih hormona i ubrzavanje rada srca.
- Svaki stres izaziva u organizmu skok određenih hormona, pre svega adrenalina i noradrenalina, ubrzava se rad srca i na kraju može da dođe do povećanja krvnog pritiska, neprijatnog osećaja u grudima ili lupanja srca. I visoka temperatura je stres za organizam - objašnjava kardiolog.
To je posebno aktuelno tokom toplotnih talasa. Iako se na vrućini površinski krvni sudovi šire i izmerene vrednosti pritiska često budu niže, organizam istovremeno ulaže dodatni napor kako bi održao normalnu telesnu temperaturu. Zato visoke spoljne temperature ne znače nužno i mirniji period za osobe sa hipertenzijom, dodaje doktor.
Na pritisak utiču i vremenske prilike
Promene vremena još su jedan od faktora koje pojedini ljudi veoma jasno osećaju. Prim. dr Dimitrijević navodi da meteorološki uslovi, promene atmosferskog pritiska i vetar mogu da utiču na stanje organizma, ali upozorava da ne treba pojednostavljivati njihovo dejstvo niti svaku oscilaciju krvnog pritiska pripisivati vremenu.
- Da vam dam banalan primer: ja kada duva košava, nervozan sam kao pseto. I baš mislim na košavu, ne na vetar uopšte. Zašto je tako i šta se dešava kada dugo duva košava, to je već meteorologija i u to ne bih da se petljam. Ali meteorološki uslovi, atmosferski pritisak, vetar i druge promene i te kako mogu preko nervnog sistema da utiču na pritisak i stanje organizma - kaže naš sagovornik.
Nije svaka glavobolja od pritiska
Kada pritisak poraste, prva pomisao je često da zbog njega boli glava. Međutim, ona može da bude povezana i sa istim stresom koji je prethodio skoku pritiska.
- Glavobolju bih povezao sa pritiskom, ali i sa opštom napetošću organizma koja postoji kod svakog stresa. Mišići se stežu, a naročito mišići vrata i glave. Kada se stegnu mišići vrata, pitanje je da li će čoveka boleti glava, vrat ili će osećati neku drugu tegobu. U nervozi je kompletna muskulatura napeta - objašnjava prim. dr Dimitrijević.
Psihičko stanje zato ne bi trebalo posmatrati odvojeno od krvnog pritiska. Napetost, uznemirenost i strah mogu dodatno da pojačaju reakciju organizma, a kod nekih ljudi i samu zabrinutost zbog izmerene visoke vrednosti prati još veća tenzija.
- Veoma je važno da čovek pokuša da se primiri i smanji psihički uticaj na svoje stanje i krvni pritisak. Nije to uvek jednostavno niti uvek uspeva. Ali kada govorimo o pritisku, teško ga je potpuno odvojiti od "one budale koja sedi u glavi". Ona je vrlo problematična i često vodi glavnu reč - slikovito poručuje prim. dr Živan Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
