Da li dijabetes postavlja granice u sportu? Prof. dr Lalić otkriva šta je ključno za bezbedan trening
Kada je Aleksandru Zverevu sa samo četiri godine dijagnostikovan dijabetes tip 1, njegovim roditeljima govorili su da će bolest odrediti granice njegovog života i da vrhunski sport verovatno neće biti među mogućnostima. Više od dve decenije kasnije, Zverev je jedan od najboljih tenisera sveta, a njegova priča pokazuje koliko su se promenile mogućnosti za decu koja odrastaju sa ovom hroničnom bolešću.
Ipak, iza treninga, utakmica i sportskih rezultata osobe sa dijabetesom stoji nešto što publika uglavnom ne vidi - svakodnevno usklađivanje fizičkog napora, insulina, obroka i vrednosti šećera u krvi. Koliko dijabetes tip 1 danas zaista određuje granice u sportu, šta dete i roditelji moraju da znaju pre prvog treninga i gde se kriju najveći izazovi, za naš portal objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog.
- Tip 1 dijabetesa danas ne bi trebalo da predstavlja prepreku za bavljenje sportom. Uz dobru regulaciju nivoa šećera u krvi, savremene insuline i posebno kontinuirano praćenje šećera u krvi, osobe sa dijabetesom mogu da se bave praktično svim vrstama fizičke aktivnosti, uključujući i takmičarski sport. Nije presudan sam sport, već dobra priprema i poznavanje reakcije organizma na fizičku aktivnost - navodi naša sagovornica.
Najveći izazov tokom treninga
Da bi dete sa dijabetesom moglo bezbedno da trenira, važno je da ono, roditelji i trener znaju kako fizička aktivnost utiče na glikemiju i kako da reaguju u slučaju hipo- ili hiperglikemije, odnosno niskih ili visokih vrednosti šećera u krvi.
- Najvažnije je odgovarajuće prilagođavanje doze insulina i obroka, redovno praćenje glikemije i uvek dostupni brzo delujući ugljeni hidrati u slučaju hipoglikemije. Kako dete odrasta, odgovornost se postepeno prenosi sa roditelja na dete, ali uz nadzor zdravstvenog tima. Cilj nije da roditelj kontroliše svaki korak, već da dete postane samostalno i sigurno u upravljanju svojim dijabetesom - sugeriše prof. dr Lalić.
Najveći izazov je hipoglikemija, naročito tokom i nekoliko sati nakon aktivnosti, mada kod nekih vrsta intenzivnog vežbanja može doći i do porasta glikemije.
- Zato se insulin, obrok i unos ugljenih hidrata često moraju prilagoditi vrsti, intenzitetu i trajanju treninga. Kontinuirano merenje glukoze uz pomoć glukoznih senzora može da bude od velike pomoći, jer omogućava da se ne prati samo trenutna vrednost, već i trend - da li glikemija raste ili pada - objašnjava endokrinolog.
Sport je deo dobre kontrole dijabetesa
Na pitanje može li fizička aktivnost biti važan deo dobre kontrole dijabetesa tip 1, prof. dr Lalić odgovara sa "apsolutno".
- Redovna fizička aktivnost poboljšava kondiciju, kardiovaskularno zdravlje, osetljivost na insulin i psihološko blagostanje. Kod osoba sa tipom 1 dijabetesa sport nije samo dozvoljen - on je važan deo zdravog načina života. Ključ je u tome da se terapija i ishrana prilagode aktivnosti, a ne da se fizička aktivnost izbegava zbog dijabetesa - poručuje profesorka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
