Da li stres može da pokrene artritis? Reumatolog otkriva kada nervoza pogoršava simptome
Dugotrajan stres ne mora biti uzrok autoimune bolesti, ali kod osoba koje već imaju genetsku i druge predispozicije može biti jedan od faktora koji utiču na njenu pojavu ili tok, navodi za naš portal dr Ivica Jeremić, reumatolog, a zatim ističe da je još bolje proučena veza između stresa i pogoršanja simptoma. Kako od bola i umora do ukočenosti i subjektivnog osećaja da je bolest „buknula“.
- „Od kada sam pod velikim stresom, sve me boli.“ Ovakvu rečenicu često čujem od pacijenata sa reumatskim i autoimunim bolestima. Takve tegobe ne treba automatski pripisivati stresu, ali ih ne treba ni zanemariti, jer stres zaista može uticati na doživljaj i pogoršanje simptoma.
Danas postoji sve više dokaza da su nervni, hormonski i imunski sistem tesno povezani. Problem je u tome, kako navodi dr Jeremić što ta veza nije jednostavna: stres može uticati na upalne procese, ali ne znači da će svaka osoba pod stresom dobiti autoimunu bolest, niti da se svako pogoršanje bolesti može pripisati stresu.
Kada stres može da bude deo autoimunih bolesti?
Autoimune bolesti nastaju kroz složenu kombinaciju genetske predispozicije, faktora sredine i poremećaja imunskog odgovora. Stres je samo jedan od potencijalnih faktora u toj "jednačini".
- Kod reumatoidnog artritisa postoje studije koje su ispitivale upravo pitanje da li veliki stresni životni događaji prethode pojavi bolesti. U jednoj studiji slučajeva i kontrola, osobe sa novodijagnostikovanim reumatoidnim artritisom imale su znatno veće kumulativno opterećenje stresnim životnim događajima tokom godine koja je prethodila pojavi simptoma. Veza je bila naročito izražena kod žena i pokazivala je doza–odgovor obrazac – što je bilo više stresnih događaja, to je bila izraženija povezanost sa pojavom RA.
Važno je, međutim, naglasiti šta ova studija ne dokazuje: ona ne može da pokaže da je stres sam izazvao reumatoidni artritis. Studije ovog tipa mogu pokazati povezanost, ali ne mogu dokazati uzročnost.
Još noviji podaci, objavljeni 2026. godine na osnovu više od 1.900 osoba sa novodijagnostikovanim reumatoidnim artritisom, daju zanimljivu dopunu.
- Više od polovine učesnika prijavilo je najmanje jedan veliki stresni događaj tokom godine pre postavljanja dijagnoze. Veći broj stresora bio je povezan sa više bola, umora, lošijim snom, depresivnim simptomima i većim funkcionalnim teškoćama. Drugim rečima, stres je bio snažno povezan sa tim kako se pacijent oseća i funkcioniše, ali nije jednostavno značio i veću objektivnu aktivnost zapaljenja.
Stres može pojačati bol i druge simptome
Dokazi su ubedljiviji kada je reč o uticaju stresa na simptome reumatoidnog artritisa. Jedna prospektivna studija pratila je 80 osoba sa reumatoidnim artritisom tokom šest meseci i pokazala da veći broj svakodnevnih stresora može biti povezan sa izraženijim umorom, dok je veća zabrinutost bila povezana sa više bola, otečenih zglobova i većom samoprijavljenom aktivnošću bolesti.
- To znači da pojačane tegobe tokom stresnog perioda nisu nužno „u glavi“ pacijenta, stres zaista može uticati na način na koji se simptomi ispoljavaju. Ipak, važno je napraviti razliku između simptoma i same aktivnosti bolesti.
Naime, bol, umor, loš san i veća osetljivost na telesne senzacije mogu biti izraženiji, a da laboratorijski i klinički pokazatelji upale ne budu proporcionalno pogoršani. Upravo na ovu razliku ukazuju i noviji podaci iz 2026. godine.
Umor, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, nesanica i iscrpljenost mogu biti posledica stresa, ali mogu ukazivati i na autoimunu ili drugu bolest, ističe doktor, zato tegobe ne treba automatski pripisivati nervozi, već utvrditi njihov uzrok.
Smanjenje stresa može pomoći, ali nije terapija
- Smanjenje stresa može ublažiti pojedine simptome i poboljšati kvalitet života. Kod reumatoidnog artritisa određene psihološke intervencije, poput relaksacije i kognitivno-bihejvioralne terapije, mogu pomoći posebno kod bola i psihološkog funkcionisanja, ali ne zamenjuju medicinsko lečenje.
Kretanje je važno
Dugotrajna fizička neaktivnost može pogoršati kondiciju, mišićnu snagu, umor i raspoloženje.
- Kod stabilnog lupusa aerobne vežbe i vežbe snage uglavnom se dobro podnose i mogu doprineti boljoj kondiciji, manjem umoru i kvalitetu života. Aktivnost ipak treba prilagoditi trenutnom stanju bolesti - navodi za kraj dr Ivica Jeremić.
Najvažnije je da stres ne postane objašnjenje za svaki simptom. Kod novih ili upornih tegoba prvo treba utvrditi njihov uzrok, a zatim proceniti koliku ulogu stres ima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
