Spušteni kapci nisu uvek estetski problem: Oftalmolog otkriva uzroke i kada je operacija neophodna

Pogled često otkriva mnogo više nego što mislite. Umor, godine, raspoloženje, ali ponekad i bolest. Jedna od promena koju ljudi najčešće primećuju jesu spušteni gornji kapci.

O tome za naš portal govori dr Siniša Babović, specijalista oftalmologije i oftalmohirurg, upravnik Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Zato je važno razumeti jednu stvar: nije svaki spušten kapak samo estetski problem, niti je operacija uvek pravo rešenje.

Zašto se kapci spuštaju?

Gornji kapak nije samo pokretni nabor kože, već ima složenu građu, a njegov položaj zavisi od mišića koji ga podižu, njihovih veza sa kapkom i nerava koji kontrolišu njihov rad. Dr Babović objašnjava da se spuštanje gornjeg kapka ispod njegovog normalnog položaja medicinski naziva ptoza. 

- Važno je razlikovati pravu ptozu od viška kože gornjih kapaka, koji nazivamo dermatohelaza. Kod dermatohelaze mišić može sasvim dobro da funkcioniše, ali se koža vremenom opušta i pada preko trepavica, ponekad zaklanjajući i vidno polje. Kod prave ptoze spuštena je sama ivica kapka.

Ova razlika nije samo stručna sitnica. Od nje zavisi i način lečenja. 

- Ptoza može biti urođena ili stečena tokom života. Kod urođene ptoze najčešće postoji nedovoljna razvijenost mišića koji podiže kapak. Kod odraslih je čest uzrok postepeno slabljenje ili istezanje veze između tog mišića i kapka, što je naročito izraženo u starijem životnom dobu, navodi dr Babović. On dodaje da postoje, međutim, i drugi uzroci: povrede, prethodne operacije oka, bolesti mišića i poremećaji nerava koji kontrolišu pokrete očiju i kapaka.

Može li spušten kapak da ugrozi vid?

- Kod odraslih, izraženo spušten kapak može zaklanjati gornji deo vidnog polja. Pacijent tada nesvesno podiže obrve, nabira čelo ili zabacuje glavu unazad kako bi bolje video. Vremenom se mogu javiti zamor, napetost u predelu čela i glavobolje.

Ono što posebno ističe naš sagovornik jeste to da pacijenti ponekad nisu ni svesni koliko im kapci smetaju. Tek kada ih tokom pregleda podignemo, shvate koliko im je vidno polje bilo ograničeno.

Kod dece je situacija još ozbiljnija.

- Ako urođena ptoza prekriva zenicu i sprečava normalan razvoj vida, može nastati slabovidost, odnosno ambliopija. To znači da oko, iako može biti anatomski zdravo, ne razvija normalnu sposobnost vida jer mozak tokom detinjstva ne dobija odgovarajuću sliku.

Zato kod dece sa izraženom ptozom se ne čeka uvek da porastu. Ponekad je pravovremeno lečenje neophodno upravo da bi se sprečio trajan gubitak vidne funkcije.

Kada spušten kapak predstavlja znak za uzbunu?

Kapak koji se postepeno spušta godinama i kapak koji se iznenada spusti tokom jednog dana nisu iste situacije.

- Iznenadno spuštanje jednog kapka zahteva hitnu procenu, naročito ako je praćeno duplim slikama, glavoboljom, bolom ili promenom veličine zenice. Jedan od mogućih uzroka je oštećenje trećeg moždanog živca, koji upravlja većinom očnih mišića i podizanjem kapka. U određenim slučajevima uzrok može biti proširenje krvnog suda u mozgu, odnosno aneurizma. To je stanje koje zahteva hitnu dijagnostiku. Postoji i Hornerov sindrom, kod kojeg je kapak blago spušten, a zenica na istoj strani sužena. Iza ovakvog nalaza ponekad se krije ozbiljan poremećaj nervnih puteva, uključujući i oštećenje krvnih sudova vrata, navodi dr Babović.

Posebnu pažnju, kako kaže, zaslužuje i mijastenija gravis, autoimuna bolest koja narušava prenos signala između nerava i mišića.

- Za nju je karakteristično da se spuštenost kapka menja tokom dana. Ujutru kapak može izgledati gotovo normalno, a uveče, posle zamora, biti znatno spušteniji. Ponekad se javljaju i duple slike. Zato oftalmolog ne gleda samo kapak. On mora da razume zašto se kapak spustio.

Da li je operacija uvek neophodna?

Ukoliko je ptoza posledica oboljenja nerava ili mišića, najpre se leči osnovna bolest.

- Kod mijastenije, na primer, odgovarajuća terapija može poboljšati položaj kapka, zbog čega operacija nije prvi izbor. Kako objašnjava dr Babović, kod blažih promena koje ne utiču na vid i ne predstavljaju tegobu za pacijenta, dovoljno je redovno praćenje. 

Međutim, kada je kapak trajno spušten, ograničava vidno polje ili značajno narušava svakodnevno funkcionisanje, hirurško lečenje može biti najbolje rešenje.

Važno je razlikovati dve operacije koje pacijenti često mešaju.

- Blefaroplastika podrazumeva uklanjanje viška kože, a po potrebi i masnog tkiva kapaka. Operacija ptoze ima drugačiji cilj: da popravi mehanizam koji podiže kapak i vrati ga u pravilan položaj. Kod pojedinih pacijenata potrebno je uraditi obe procedure.

Kako izgleda operacija i šta pacijenti mogu da očekuju 

Savremena hirurgija kapaka omogućava veoma dobre rezultate, ali izbor tehnike zavisi od uzroka ptoze i očuvanosti funkcije mišića.

- Kada mišić dobro radi, najčešće se skraćuje ili ponovo učvršćuje njegova veza sa kapkom. Ako je funkcija mišića veoma slaba, što se često viđa kod težih urođenih ptoza, moguće je povezati kapak sa mišićem čela, kako bi njegovo podizanje pomoglo otvaranju oka.

Kod odraslih se mnoge intervencije obavljaju u lokalnoj anesteziji, često kao jednodnevna hirurgija.

- Oporavak je uglavnom relativno brz. Otok i modrice najizraženiji su tokom prvih dana, a obično se značajno povlače za jednu do dve nedelje. Konačan položaj kapka procenjuje se kasnije, kada tkiva potpuno zarastu.

Ipak, kao i svaka operacija, i ova ima rizike. Mogući su asimetrija, nedovoljna ili preterana korekcija, nepotpuno zatvaranje kapka i suvoća oka. Zbog toga je preoperativna procena površine oka i sposobnosti zatvaranja kapaka izuzetno važna, ističe dr Siniša Babović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Iznenadna slabost nije uvek umor: Samo jedan znak moždanog udara dovoljan je za hitnu reakciju