Da li imate grip ili upalu pluća? Doktor otkriva kako da prepoznate razliku
- Grip obično počinje naglo, ali na upalu pluća treba posumnjati pri otežanom disanju, bolu u grudima, slabosti ili pogoršanju stanja.
- Kod starijih osoba upala pluća može proći i bez visoke temperature, uz malaksalost, gubitak apetita ili zbunjenost.
- Antibiotici nisu rešenje za svaki kašalj, a prevencija uključuje vakcinaciju, higijenu, provetravanje i prestanak pušenja.
Visoka temperatura, kašalj i bolovi u mišićima obično nas navedu da pomislimo na grip, ali šta ako se iza tih simptoma krije upala pluća? Mnogi očekuju da će ozbiljniju infekciju pratiti i teže tegobe, ne znajući da upala pluća ponekad protiče bez visoke temperature, naročito kod starijih osoba. Kako prepoznati upozoravajuće znake, ko je najugroženiji i zašto antibiotici nisu uvek rešenje, objašnjava povodom Svetskog dana upale pluća za naš portal dr Nikola Piljić, doktor medicine, doktorand, osnivač i predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije.
- Grip najčešće počinje naglo, povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, malaksalošću i kašljem. Na upalu pluća treba posumnjati kada se jave otežano ili ubrzano disanje, bol u grudima, izražena slabost ili pogoršanje opšteg stanja. Posebno je važno obratiti pažnju ako se osoba nakon početnog poboljšanja ponovo oseća lošije. Pošto se simptomi mogu preklapati, važno je na vreme prepoznati znake pogoršanja i javiti se lekaru radi pregleda i, kada je potrebno, dodatne dijagnostike - savetuje dr Piljić.
Upala pluća može se javiti i bez visoke temperature ili izraženog kašlja, posebno kod starijih osoba. Nekada su prvi simptomi samo malaksalost, gubitak apetita, ubrzano disanje ili iznenadna zbunjenost, navodi naš sagovornik. Upravo takvi slučajevi mogu da budu opasni, jer se bolest ne prepozna na vreme. Zato je važno da znamo da odsustvo temperature ne isključuje upalu pluća.
- Otežano disanje, jak bol u grudima, plavičasta prebojenost usana, poremećaj svesti ili iznenadna zbunjenost znaci su zbog kojih treba odmah potražiti medicinsku pomoć. Kod pojedinih pacijenata može da dođe do naglog pogoršanja, ponekad i u roku od nekoliko sati, naročito ako se razviju ozbiljne komplikacije. Posebno su ugroženi stariji, hronični bolesnici i osobe sa oslabljenim imunitetom. Ne treba čekati da simptomi postanu dramatični da bismo se javili lekaru - sugeriše doktor.
Zašto antibiotici nisu uvek potrebni?
Lečenje zavisi od uzročnika i težine bolesti. Antibiotici se primenjuju u lečenju bakterijskih infekcija, dok na viruse ne deluju. Kod gripa se određenim pacijentima može propisati antivirusna terapija.
- Posebno bih naglasio da antibiotici nisu lek za svaki kašalj i povišenu temperaturu i da ih nikako ne treba uzimati na svoju ruku. Odluku o primeni antibiotske terapije donosi lekar, na osnovu kliničke slike i, kada je potrebno, dodatne dijagnostike. Njihova neopravdana i nepravilna upotreba doprinosi razvoju otpornosti bakterija na antibiotike, što znači da lekovi koji su nam danas efikasni u lečenju bakterijskih infekcija u budućnosti mogu postati nedelotvorni - upozorava dr Piljić i dodaje:
- Otpornost bakterija na antibiotike već predstavlja jednu od najvećih pretnji javnom zdravlju i zato je racionalna upotreba antibiotika odgovornost i lekara i pacijenata, ali i farmaceuta, koji su dužni da ove lekove izdaju isključivo uz lekarski recept. Nažalost, znamo da se to u praksi ne poštuje uvek i da je neophodna doslednija kontrola izdavanja antibiotika u apotekama.
Bolje sprečiti
Kao mere pevencije doktor navodi pre svega vakcinaciju protiv gripa i pneumokoka u skladu sa preporukama, higijenu ruku, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije.
- Posebno bih istakao značaj prestanka pušenja i zaštite od izloženosti duvanskom dimu i aerosolima duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda. Aktivno i pasivno pušenje narušavaju prirodne odbrambene mehanizme disajnih puteva, oštećuju sluzokožu i smanjuju njenu sposobnost da uklanja štetne čestice i mikroorganizme, čime se povećava rizik od respiratornih infekcija. Ako želimo manje obolelih od respiratornih bolesti, moramo mnogo ozbiljnije da se bavimo prevencijom, pre svega smanjenjem izloženosti faktorima rizika na koje možemo da utičemo - poručuje dr Nikola Piljić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
