Docent Olivera Knežević sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, za Kurir Zdravlje govori o najčešćim sportskim povredama i načinima njihovom lečenja kao i o prevenciji.
- Prvo, važno je da znamo šta je to sportska povreda. To su oštećenja tkiva pod dejstvom spoljašnjih ili unutrašnjih sila, tokom rekreativnog ili profesionalnog bavljenja sportskim aktivnostima. Učestalost i tip sportske povrede u velikoj meri zavise od vrste sporta i fizičke aktivnosti, ali i nivoa pripremljenosti pojedinca. Ovo poslednje je posebno važan faktor kod rekreativaca, naročito starijih - ističe dr Knežević.
Porast porast učestalosti povreda kolena kod adolescenata
Docent Knežević dodaje da se sportske povrede mogu podeliti na akutne i hronične, a dalje u zavisnosti od vrste, razlikuju se istegnuće ili ruptura (prekid) mišića ili ligamenata, uganuće zgloba, oštećenje hrskavice, prelomi, sindrom preopterećenja i druge.
- Ipak, među najčešće sportske povrede ubrajaju se povrede zgloba ramena, kolena i skočnog zgloba, povrede mišića (npr. istegnuća mišića prednje i zadnje lože natkolenice), povrede povezane sa preopterećenjem tetiva (trkačko i skakačko koleno, tendinopatija Ahilove tetive i sl.), ali ne treba zaboraviti i na povrede leđa - kaže dr Knežević.
U kontaktnim sportovima česte su povrede skočnog zgloba, ligamenata i kolega. Docent Knežević je takođe skrenula pažnju na povećanje učestalosti povreda kolega kod adolescenata.
- Uganuće skočnog zgloba i istegnuće/ruptura ligamenata u kolenu (npr. prednji ukršteni ligament ili medijalni kolateralni ligament kolena – popularno, ACL i MCL), zatim povreda meniskusa kolena, učestale su u kontaktnim i sportovima koji zahtevaju brze promene smera ili pravca kretanja ili intenzivne doskoke. To se uglavnom odnosi na fudbal, rukomet, košarku, ali sve češće se ove povrede dešavaju kod sportista koji se bave odbojkom. Istakla bih da, dugoročno posmatrano, veliki problem predstavlja porast učestalosti povreda kolena kod adolescenata, naročito rupture prednjeg ukrštenog ligamenta kolena.
Odmor je često prvi korak u lečenju sportskih povreda
Opcije lečenja sportskih povreda mogu varirati u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti povrede. Docent Knežević istiće da je za sve povrede najpre potrebno konsultovati lekara, specijalistu za sportske povrede, ortopeda ili fizijatra, radi dijagnostike i odabira odgovarajućeg plana lečenja.
- Odmor je često prvi korak u lečenju mnogih sportskih povreda. Svima poznati metod „RICE“ (skraćenica od engleskog Rest – odmor, Ice – hlađenje, Compression – kompresija i Elevation – podizanje) upravo uključuje odmor jer potpomaže povređenim tkivima da se izleče i oporave. Hlađenje (krioterapija) povređenog područja može pomoći u smanjenju bola, upale i otoka. Obično se preporučuje tokom prvih 48 sati nakon povrede. Led treba nanositi 15-20 minuta svakih 1-2 sata - objašnjava dr Knežević.
Pored ovoga, od velike je pomoći i nošenje elastičnih zavoja a lekovi se primenjuju samo uz savet stručnjaka.
- Kompresija elastičnim zavojem ili steznikom može pomoći u smanjenju otoka i pružiti podršku povređenom području, ali je važno da ne bude jaka, jer to može ometati cirkulaciju. Podizanje povređenog dela tela iznad nivoa srca može pomoći u smanjenju otoka tako što će promovisati drenažu tečnosti iz povređenog područja. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti upotrebu lekova koji mogu pomoći u kontroli bola i upale. Međutim, važno je pridržavati se preporučene doze i načina primene.
Za lečenje težih sportsih povreda, kao što su npr. ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta, komplikovani prelomi ili ozbiljna nestabilnost zglobova, ponekada je ipak neophodna hirurška intervencija.
- Ono što je zajedničko za sve tri metode lečenja jeste da nakon njih svakako sledi kineziterapija tj. terapija vežbanjem usmerena na jačanje mišića, poboljšanje obima pokrete i vraćanje funkcije nakon povrede - objašnjava dr Knežević i ističe da nakon terapija, povratak sportskim aktivnostima treba da bude postepen, a plan i program treninga zasnovani na dostignutosti postavljenih ciljeva, proverenih redovnim testiranjem motoričkih sposobnosti, mišićne funkcije i ne manje važno, subjektivnog osećaja pojedinca.
Redovna fizička aktivnost i zagrevanje pre vežbanja važni su u prevenciji
Smanjenje rizika od sportskih povreda od suštinskog je značaja za sportiste i osobe koje se bave fizičkim aktivnostima ističe dr Knežević. Međutim, nijedan pristup ne može garantovati potpunu prevenciju povreda. Zato su raznovrsna i redovna fizička aktivnost najvažniji za pravilan razvoj deteta međutim, to važi i za odrasle.
- U više istraživanja pokazano je da pravilno neuromišićno zagrevanje za svaki trening može smanjiti učestalost povreda donjih ekstremiteta kod mladih, amatera, i uopšte sportista oba pola. Ovo je obično strategija zagrevanja koja uključuje vežbe rastezanja, jačanja, ravnoteže, vežbe agilnosti specifične za sport i tehnike doskoka, ali ako se dosledno primenjuju duže od tri uzastopna meseca.
Takođe, prema rečima dr Knežević, većina trenažnih programa usmerenih na prevenciju obuhvata pliometrijske vežbe, vežbe za razvoj jačine mišića i vežbe agilnosti zajedno sa povratnim informacijama o pravilnoj tehnici kretanja kako bi sportistima poboljšali fizičku spremnost u celini i na taj način umanjio rizik od povreda.
- Ovde ću iskoristiti priliku i podsetiti na preporuke za fizički neaktivne osobe, posebno one u srednjoj životnoj dobi. Iako se ne bave sportskim aktivnostima, svakako su u riziku od povreda, jer mišići treba da imaju adekvatnu jačinu da nas zaštite od iznenadnih situacija povezanih sa npr. gubitkom ravnoteže.
Pokrenite se, neka za početak to bude nešto brža šetnja posle ručka, najmanje 30 min.
Pored redovne fizičke aktivnosti za sve, Knežević ističe i važnost pravljenja pauze kako bi se telo odmorilo i oporavilo.
- Za dobro opšte zdravlje i kvalitetan život, preporuka je da se tri puta nedeljno sprovodi trening sa opterećenjem i tri puta nedeljno aerobna aktivnost (brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanja, šetnja u prirodi i sl). Kao što ste mogli da primetite, preporuka je da ste 6 dana aktivni, a jedan dan u nedelji treba da bude posvećen odmoru i oporavku i ovo posebno važi za sportiste - ističe dr Knežević.
Pored adekvatnog sna, ishrane i hidratacije, važno je takođe ne preterivati sa intenzitetom treninga, ali i slušate svoje telo.
- Sportistima je neophodan kvalitetan oporavak između napornih treninga ili takmičarskih događaja, kako bi trening zaista mogao da dovede do željenih adaptacija. To, između ostalog, uključuje adekvatan san, hidrataciju i ishranu. U isto vreme, potrebno je da slušaju svoje telo! Obratite pažnju na bol ili nelagodnosti, jer ignorisanje istih može dovesti do ozbiljnijih povreda. Ako bol traje duže, obavezno potražite pomoć od stručnog lica.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
