Infertilitet se danas upotrebljava umesto termina sterilitet. Sterilitet se tumači kao potpuna nemogućnost nastanka trudnoće, dok se pod infertilitetom podrazumeva smanjena mogućnost za začeće koja se može popraviti medicinskim postupcima.

Pitali smo dr Milana Milenkovića, specijalistu ginekologije i akušerstva, subspecijalistu reproduktivne medicine i doktora medicinskih nauka, kako se definiše infertilitet.

- Infertilitet se definiše kao izostanak trudnoće posle dvanaest meseci aktivnog pokušaja, tj. seksualnih odnosa bez upotrebe zaštitnih metoda. Kontakt sa specijalizovanom ustanovom se preporučuje i pre navršenih godinu dana pokušaja ako postoji neki faktor rizika - poremećaj menstrualnog ciklusa, žene starije od 35 godina, operacije na jajnicima i testisima, zračenje ili lečenje hemioterapijom - objašnjava dr Milenković i navodi koji sve tretmani infertiliteta danas postoje i kako se oni izvode:

Stimulacija ovulacije

Stimulacija ovulacije se najčešće radi kod pacijenata sa policističnim jajnicima (PCOS) i neurednim menstruacijama Podrazumeva se da je normalan spermogram. Cilj stimulacije je da dođe do ovulacije, to jest da se dobije jedna zrela jajna ćelija i da par pokuša da ostvari spontanu trudnoću. Jajnici se najčešće stimulišu tabletama, a mogu se stimulisati i injekcijama sa niskom dozom hormona.

Veštačka inseminacija

Inseminacija se obično radi kod parova sa neobjašnjivim infertilitetom i blago odstupajućim spermogramom. Radi se u potpuno prirodnom ciklusu, to jest bez upotrebe lekova ili sa blagom stimulacijom, što povećava rizik za blizanacku trudnoću. Inseminacija sa donorskim spermatozoidima se radi kod parova gde se kod muškarca ne mogu naći spermatozoidi.

Statistika kaže da je 40 odsto parova pogođeno ženskim infertilitetom, 40 odsto muškim, a 20 odsto je on nepoznatog uzroka.

Hirurško lečenje

Pojedini uzroci infertiliteta se mogu lečiti hirurškim putem. Tako se mogu lečiti miomi, endometrioza, priraslice u materici i određene urođene anomalije materice. Većina operacija se izvodi laparoskopski (ubacivanjem kamere i instrumenata kroz male rezove na stomaku) i histeroskopski (ubacivanjem kamere i instrumenata kroz grlić materice). Veliki miomi se operišu kroz otvoreni rez na prednjem trbušnom zidu.

Karcinom i fertilitet

Hemioterapija i zračenje mogu dovesti do neplodnosti i kod žena i kod muškaraca. Pre početka lečenja je potrebno izvršiti procenu koji citostatici i koja doza zračenja može dovesti do trajnog poremećaja funkcije jajnika i testisa. Metode za zaštitu fertiliteta su: zamrzavanje spermatozoida, zamrzavanje embriona, jajnih ćelija i tkiva jajnika, kao i hirurško "pomeranje” jajnika iz zone zračenja.

Transplantacija materice

Žene koje su rođene bez materice ili je materica hiruški odstranjena, mogu ostvariti potomstvo transplantacijom materice tako što će se organ donora-davaoca presaditi ženi koja nema matericu. Pre transplantacije je neophodno uraditi vantelesnu oplodnju i zamrznuti embrione. Transfer embriona u matericu se radi 6-12 meseci posle transplantacije. Do sada je na ovaj način rođeno oko 40 dece u svetu, od toga 20 u Švedskoj. Jedno dete je rođeno posle transplantacije materice urađene u Srbiji.

Dr Milan Milenković, jedan je od najznačajnih doktora u oblasti ginekologije i vantelesne oplodnje, bio je deo lekarskog tima koji je obavio prvu transplantaciju materice u svetu. On je 2017. zajedno sa kolegama u Univerzitetskoj dečijoj klinici „Tiršova“ presadio matericu među jednojajčanim bliznakinjama.

Dr Milan Milenković, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih naukafoto: Zorana Jevtić

Aktivacija jajnika

Funkciju jajnika 1 % žena izgubi pre 40 godine, to jest uđe u prevremenu menopauzu što je verovatno posledica mutacije nekog gena. Jedan deo žena izgubi funkciju jajnika kao posledicu hemio i radioterapije.

Te žene imaju određeni broj jajnih ćelija koje ne mogu da se aktiviraju i razvijaju do zrele jajne ćelije. Metoda aktivacije jajnika se satoji u tome da se jedan jajnik operativno odstrani, potom „aktivira „u laboratoriji i onda se taj „aktivirani“ deo vrati (transplantira) u trbušnu duplju, tamo gde gde se inače i nalazi jajnik. Posle operacije se kontroliše funkcija jajnika i radi IVF. Ostatak jajnika se zamrzne za eventualnu kasniju transplantaciju. Operacija se izvodi laparoskopski sa jednim noćenjem u bolnici.

Aktivacija jajnika je između ostalog razvijena i na univerzitetima u Geteborgu i Stokholmu. Do sada je rođeno dvadesetak dece u svetu. Metoda se smatra eksperimentalnom. Donacija jajne ćelije je jedina klinički etablirana metoda kod žena sa prevremenom menopauzom.

Violeta Nedeljković