Obim struka veći od 80 centimetara za žene, i 94 za muškarce, jedan je od faktora rizika za nastanak premetaboličkog sindroma, stanja koje prethodi metaboličkom sindromu.
- Osim stomačne gojaznosti, na pojavu premetaboličkog sindroma treba posumnjati ako se pojavi još jedan faktora rizika, recimo glikemija veća od 5.6 mmol/l, trigliceridi veći od 1.7 mmol/l, HDL holesterol manji od 1,0 za muškarce i manji od 1,3 za žene, krvni pritisak veći 130/85 milimetra živinog stuba - objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.
Uzroci porasta broja gojaznih su nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima iz slatkiša i slatkih napitaka, zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina. Takođe, krivci su i pržena i pohovana hrana prepuna štetnih lipidnih peroksida u restoranima brze hrane, kao i nedovoljno korišćenje svežeg voća i povrća.
Jako je važno, navodi doktorka, da se na vreme otkrije premetabolički i metabolički sindrom, jer ova stanja predstavljaju uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije.
- Stomačna gojaznost je glavna karakteristika premeteboličkog i metaboličkog sindoma koji povećavaju rizik za nastanak dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualnih poremećaja, depresije i kancera. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji je hormonski aktivan i luči faktore tromboze, faktore inflamacije - interleukine, koji utiču na povećano lučenje C reaktivnog proteina (CRP) u jetri.
Oko 80 % obolelih od srčane insufijencije je gojazno i kardiolozi zapravo leče posledice gojaznosti.
Masne naslage nagomilane u predelu struka i stomaka (abdominalne masne naslage) negativnije utiču na organe kao što su srce, jetra i bubrezi nego masne naslage na bokovima i zadnjici.
NE PROPUSTITE
