U ovaj Centar godišnje se javi između 700 i 1000 pacijenata a za 13 godina pregledano je više od 10.000 pacijenata. Oko trećine pacijenata ostaju pacijenti na duže staze, a dve trećine ili budu obučeni ili odustaju, jer ne osećaju da su postigli ono što su želeli.
Prof. dr Mirjana Šumarac, endokrinolog i načelnik Centra podsetila je da je gojaznost hronična bolest i da više od 200 bolesti ima veze sa njom a da posebno treba istaknuti vezu gojaznosti sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.
Ona je istakla da moramo da vodimo računa o biologiji, podsetila na činjenicu da je globalno prisutna hrana koja nam je lako dostupna, podsetila na reklamiranje nezdrave hrane kao i da gojaznost ima veze sa genetikom - 40 do 70 odsto gojaznosti se može vezati za genetsko nasleđe.
86 % osoba sa dijabetesom ima gojaznost, a trećina pacijenata koje su gojazne, ima dijabetes
Prof. Šumarac je podsetila i da zdrav način života podrazumeva i odlazak na vreme na spavanje i dovoljnu dužinu spavanja, jer, kako je objasnila, nismo bili svesni koliko je to važno i koliko kratak san ili noćno sedenje naše dece utiče na poremećaj hormona.
- Gojaznost je globalna pandemija i zahteva lečenje, zašto? Zato što je skraćena dužina života osobe koje imaju telesnu masu preko 40, imaju brojne moguće komplikacije što metaboličke, što mehaničke i svaki gubitak u telesnoj masi ima veći benefit za zdravlje. Lečenje gojaznosti je stepenasto i bazira se na indeksu telesne mase i na prisutnim komorbiditetima. I, sada ima preko 200 bolesti koje možemo vezati za gojaznost, ali možda treba naglasiti i možda je najvažnija veza gojaznosti sa dijabetesoma i kardiovaskularnim bolestima. Zato što 86 odsto osoba sa dijabetesom ima gojaznost, a trećina pacijenata koje su gojazne, ima dijabetes. Ono čega postajemo sve više svesni u poslednje vreme, jeste da je preko dve trećine smrti koje su vezane za gojaznost, su zbog kardiovaskularnih događaja i, takođe, preko 80 odsto osoba koje imaju srčanu insuficijenciju u stvari imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazni - rekla je prof. Šumarac.
Prema njenim rečima potrebno je oslabiti 5 odsto da bi se popravio taj kardiometabolički profil.
- Medicinska nutricionistička terapija je nešto što mora da postavi pravu dijagnozu, da da pravilne savete, to mora da rade stručnjaci koji su za to obučeni, to je užasno važno. Važno je da se napravi dijeta koja će biti prikladna za pacijenta, koju će oni prihvatiti sa idejom da će moći držati i na duge staze. Kada je fizička aktivnost u pitanju, tu nema mnogo potrošnje energije, nema mnogo pada u telesnoj masi ali fizička aktivnost popravlja kardio-metaboličke parametre, nebitno da li je to šetnja, umerena, intenzivna... Tri glavna stuba lečenja su psihološke intervencije, insistiranje na menjanju navika, pomenuto spavanje, adaptacija na stres, kognitivna dijetalna terapija... - kazala je prof. dr Šumarac.
Lečenje gojaznosti jedan je dugotrajan proces.
- Možda i najlakše je oslabiti, ali je mnogo teže održati redukovanu telesnu masu. Znači, dugoročan pristup do održavanja i redukcije telesne mase je u ovoj priči imperativ - istakla je prof. dr Šumarac.
Šef ambulante za gojaznost prof. prim. dr Snežana Polovina, endokrinolog istakla je da su gojazne osobe vrlo često diskriminisane. Objasnila je i da postoji pet koraka u lečenju gojaznosti.
- Tražimo dozvolu da pričamo sa pacijentom o gojaznosti, onda se udubimo u njegovu priču da shvatimo zbog čega i na koji način je došao na pregled gojaznosti, dajemo mu savet kako da se leči, dogovaramo se s pacijentom koji su realni ciljevi u našoj terapiji i onda je pred nama dug put da savladavamo zajedno sa pacijentom prepreke. Važno je da se pacijent oseća dobro kada dođe kod nas, da oseti da smo mi zaista posvećeni njemu i da u nama ima saveznika za svoju borbu. Traženjem dozvole za lečenje, za pričanje o gojaznosti mi u stvari stičemo poverenje pacijenta, a s druge strane i pokazujemo naše saosećanje - objasnila je prof. Polovina.
U razgovoru sa pacijentom, saznaju se sve njegove životne navike od toga da li jede pod stresom.
- Moramo da procenimo njegov indeks telesne mase, znači stepen uhranjenosti, jer od tog indeksa telesne mase zavisi i koji ćemo vid lečenja da odaberemo. Obavezno merimo i obim struka da vidimo da li je u pitanju ta centralna gojaznost koja je povezana sa metaboličnim bolestima, ili je u pitanju ona periferna gojaznost, da kažemo, ženskog tipa, gde ima mnogo manje tih metaboličkih komorbiditeta. Naravno, ustanovljavamo da li ima i neku pridruženu bolest. I, na osnovu svega toga se odlučujemo koji će biti vid lečenja. Cilj nije da oni smanje samo težinu, cilj je da smanje težinu u određenom procentu da bi se bolesti koje su vezane za gojaznost ublažile. I ono što je profesor Karlo Leru rekao, vrlo jedna dobra rečenica koju ja često ponavljam: "Mi pacijentima sa gojaznošću u našem centru ne nudimo vitkost i sreću, ali im nudimo poboljšanje njihovog zdravlja." I, sve vreme dok pacijent dolazi kod nas, mi moramo njega da podržavamo, mi moramo da radimo na jačanju njegovog samopouzdanja - istakla je prof. Polovina.
Doktorka Polovina je navela da je jedna studija pokazala da su ekstremno gojazne osobe značajno više diskriminisane u odnosu na sve ostale, a pogotovo su mlade gojazne žene diskriminisane više u odnosu na mlade gojazne muškarce.
Supspecijalista ishrane u Ambulanti za dijeteteiku prim. dr Jelena Gligorijević istakla je da i i pored moćnih lekova i hirurgije koji se veoma uspešno primenjuju, promena ponašanja u ishrani i fizička aktivnost i dalje predstavlja kako osnovu prevencije tako i lečenja gojaznosti. Ona je podsetila koliko su restriktivne dijete pomoću kojih se vrlo brzo skidaju kilogrami, u stvari, opasne.
- Potrebno je da se svaki zalogaj dobro sažvaće, da se toko jela ne gleda telefon ili televizija, da pokušamo da osetimo osećaj sitosti koji se javlja tek posle 20 minuta. Na radionici koja će biti održana u ponedeljak, 4. marta, jedan deo izaganja posvetiću i suviše restriktivnim dijatema, koje za vrlo kratko vreme dovode do naglog gubitka kilograma. One često podrazumevaju jako veliku kalorijsku restrikciju, pa čak i gladovanje, ili su to dijete koje isključuju razne namirnice vrlo važne, kao što su žitarice, voće i slatkiše. Opasno je što se ovakve dijete propisuju i potpuno zdravim mladim osobama koje su normalno uhranjene. One nose rizik po zdravlje, negativno se održavaju na zdravlje kostiju i mišićnu snagu . Posle njih dolazi do brzog vraćanja kilograma, pa težina bude i veća nego pre dijete - kazala je prim. dr Gligorijević i dodala da za nije izmišljena čarobna dijeta koja će dovesti do brzog gubitka težine kod svih osoba:
- Neophodno je napraviti plan ishrane, plan fizičke aktivnost koje će pacijent da se pridržava duži period.
Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKCS prof. dr Pavle Gregorić objasnio je da se u lečenju gojaznosti koriste tri hirurške metode. Prema njegovim rečima, barijatrijska hirurgija nalazi se na kraju lanca za one pacijente gde su isrpljene sve ostale mogućnosti gubitka mase, a čitav tim stručnjaka odlučuje o odabiru pacijenata za operaciju.
Kako je naveo pre operacije je neophodna dobra priprema, koja između ostalog podrazumeva redukciju telesne mase pogotovo 4 nedelje pre operacije.
- Od kako je formiran Centar 2011. godine operisali smo više od 500 pacijenata, sve o trošku RFZO. Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila 3 dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma - naveo je prof. dr Gregorić.
Barijatrijska hirurgija se pokazal kao uspešna metoda koji su se u postoperativnom toku pridžavali dijetetskog režima, je ri najbilje izvedena operacija nije dovoljna za najbolje rezultate.
NE PROPUSTITE
