Veličina čvora na štitastoj žlezdi ne govori ništa o njegovoj prirodi, što znači da veliki nodusi nisu ništa opasniji od malih i zato je veoma važno da se redovno prate.
- Nekada može da se javi samo jedan, a nekada više nodusa. Najčešće se otkrivaju palpatornim pregledom, tako što kod pacijenta sa zabačanim vratom gledamo da li se vidi nešto prilikom gutanja, a onda opipavamo i desni i levi režanj i gledamo da li je prisutan neki čvor. Ako jeste gledamo koje je veličine, da li je žlezda pokretna, bezbolna...Kada su čvorići manji od jedan santimetar obično se samo prate - objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog sa Klinike za dijabetes i bolesti metabolizma.
Dosadašnje studije ukazuju da je udio malignih čvorova otprilike oko 5 % u odnosu na ukupan broj bolesnika s čvorovima štitaste žlezde.
Od dijagnoze do lečenja
Ako se, međutim, ustanovi da ćvorić raste, ako ih je više i ako dođe do promena tumor markera, onda se pribegava i drugim analizama – scintigrafiji, punkcionoj biopsiji i na kraju, ako je potrebno, i operativnom lečenju.
- Ako se posumnja na nodus štitaste žlezde prvo se radi ultrazvučni pregled koji opisuje čvor i njegovu dimenziju. Nakon toga radi se i scintigrafija štitaste žlezde, kojom se otkriva da li se radi o toplim ili hladnim nodusima. Topli nodusi su takozvani funkcioni nodusi štitaste žlezde i oni su najčešće beningni. Međutim, ako se nađe nalaz hladnog nodusa, sledi punkciona biopsija koja može da ukaže koji da li se radi o beningnoj ili malignoj promeni kao što je papilarni karcinom, jedan od češćih oblik, kao i folikularni karcinom– kaže doktorka Dimitrijević Srećković.
Broj pacijenata kod kojih se otkrije jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi uvećava se svake godine, a stručnjaci to objašnjavaju dostupnijom dijagnostikom. Ovo je promena koja se gotovo kod 60 % osoba koje se požale na problem sa štitnom žlezdom identifikuje ultrazvučnim pregledom.
Žene su sklonije stvaranju čvorova, javljaju se kod jedne od 12 do 15 žena, odnosno jednog od 40 do 50 muškaraca.
Do pojave čvorova dolazi zbog nedostatka joda u organizmu koji je neophodan štitastoj žlezdi da bi proizvodila dovoljno hormona značajnih za sve metaboličke procese. Štitasta žlezda pokušava da nadoknadi nedostatak tako što počinje da formira čvorove u tkivu.
- Sve češće viđamo ove promene. Nekada se su se javljale kod osoba iznad četrdesete, a sada se javljaju i kod sasvim mladih osoba.
Štitnjača ne voli sirovo povrće
Doktorka upozorava da osim stresa, koji je značajan faktor u nastanku ovih promena, i sirova hrana.
- Postoje određene sorte povrća koje u sebi sadrže strumogene supstance i koje mogu da pokrenu stvaranje nodusa, ako se koriste sirove a to su kelj, prokelj, brokoli, karfiol, spanać, blitva i keleraba. Dovoljno je da se ovo povrće termički obradi nekoliko minuta na pari i te strumogene supstance će nestati. O tome treba voditi računa i kada se pripremaju popularni smutiji
Čvor na štitastoj žlezdi može da izazove sledeće simptome:
- Utisak pritiska ("knedle") u grlu
- Otežano gutanje
- Bol
- Promuklost
- Hronični kašalj
- Otežano disanje kada je glava u određenom položaju
- Otežano disanje u stresnim situacijama
Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
