KLINIČKI PREGLED
Klinički pregled podrazumeva pipanje štitne žlezde, čime se može steći uvid u to da li je žlezda uvećana, kao i slušanje stetoskopom kod izraženih uvećanja.
SNIMANJE
Drugi i vrlo čest način dijagnoze poremećaja je metoda snimanja štitne žlezde:
* ultrazvukom da bi se ustanovilo da li postoji uvećanje štitne žlezde i da li postoje čvorići i ciste
* nuklearna metoda snimanja koja se sprovodi pomoću vezivanja radioaktivnog joda u tkivu žlezde
* CT skener i magnetna rezonanca (MRI)
ANALIZA KRVI
Dijagnoza poremećaja se može sprovesti i analizom krvi kojom se određuju nivoi tiroidnih hormona u krvi:
* slobodnih tiroidnih hormona (FT3, FT4)
* ukupnih tiroidnih hormona (T3, T4)
* tireostimulišućeg hormona (TSH).
BIOPSIJA ŠTITNE ŽLEZDE
Ova metoda se primenjuje u slučaju kada se sumnja na maligne čvoriće. Biopsija se obavlja pomoću tanke igle koja se koristi za ispitivanje čvorića. Ova metoda se sprovodi uz kontrolu ultrazvukom, kada se tanka igla plasira direktno u čvorić nakon čega se jedan njegov deo izvlači i šalje na patohistološki pregled.
Ova metoda je, ukoliko se stručno izvodi, bezopasna i osim manjeg hematoma (koji se ponekad javlja) ne izaziva veće komplikacije. Osim toga, biopsija se smatra bolnom koliko i vađenje krvi iz vene.
ANALIZA NIVOA KALCITONINA
Štitna žlezda proizvodi i hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu. Analiza nivoa kalcitonina radi se kada postoji sumnja na medularni karcinom tiroidne žlezde. Najveći broj pacijenata s ovim tumorom ima visok nivo kalcitonina i tada se taj parametar koristi kao pomoć pri postavljanju dijagnoze.
V.N / Kurir.rs
NE PROPUSTITE
