Nelečena insulinska rezistencija može da pređe u dijabetes: Evo kako da do toga ne dođe uz pravilnu ishranu
Insulinska rezistencija je složeno stanje u kojem vaše telo ne reaguje onako kako bi trebalo na insulin, hormon koji pankreas proizvodi, a koji je neophodan za regulisanje nivoa šećera u krvi. Nažalost, insulinska rezistencija je preteča mnogih hroničnih stanja, a na prvom mestu dijabetesa, tako da je treba držati pod kontrolom dobrim planom ishrane i vežbanja.
Kako dolazi do pojave insulinske rezistencije i kako je možemo kontrolisati putem ishrane, razgovarali smo sa prof. dr Srđanom Popodićem, endokrinologom.
- Pankreas kontinuirano luči insulin, znači tokom 24 sata i to se zove bazalna insulinemija. Znači, to je jedan konstantni nivo insulina i kada pojedemo nešto, sva ta hrana se pretvori u glukozu i tada se ponovo luči insulin u tim momentima kada mi unosimo hranu i to se naziva "insulin po potrebi". Vremenom evolucija je napravila od nas da mi možemo i da gladujemo, dakle ta insulinemija može da pomogne da se preživi. Međutim, šta se dešava? Taj fini mehanizam, zakazuje i dovodi do toga da se razvija tzv. insulinska rezistencija. Jer organizam više ne prepoznaje meru koja koncentracija šećera je uneta, nego počne nekontrolisano da se luči - objašnjava prof. dr Popović.
Iako glukoza, kaže naš sagovornik, može da bude u redu, insulin kod insulinske rezistencije može da dostigne visoke vrednsoti.
- Ako je normalno da insulin ide do nekih 25, on dođe na 125 i umesto da se vrati na normalu, on i dalje zadrži jako visoku vrednost. Tu vidimo da postoji ozbiljno oboljenje pankreasa, a da ta osoba to možda ne zna. Opasna su ta talasanja težine, sada ste normane težine, pa prekomerne, pa opet normalne. To talasanje nije zdravo za pankreas koji je vrlo komplikovan organ, smešten skroz uz kičmeni stub i hirurzi tokom operacija imaju stvarno velike probleme da dođu do njega. On ima egzokrinu funkciju, stvara pankreasni sok, koji vari masnoće, znači neophodan je za život. I ima endokrinu funkciju, dakle luči hormone. Hiperinsulinizam stvara veliku glad i takve osobe se vremenom ugoje.
Doktor Popović ističe da je pored terapije lekovima za insulinsku rezistenciju najvažnija pravilna, uravnotežena ishrana.
- To nije dijeta u smislu da gladujete, nego da se pametno hranite. Znači, postoje mesa koje imaju mnogo masti, kao što su prasetina, jagnjetina, teletina, sve to je jako masno. Dakle, treba ići na posna mesa - belo pileće, junetinu, i ribu obavezno, kao i povrće. Tačno se zna prema glikemijskom indeksu koliko jedna namirnica otpušta glukoze. Boranija je, recimo, fenomenalna, zatim pasulj, kupus, kelj, karfiol, sve kupusnjače, tako da mi stvarno možemo da ne ostetimo gubitak povrća iz ishrane. Najveći krivac za visok šećer šargarepa, i kuvana i sveža, zatim pirinač i mladi grašak.
Pored pravilnog izbora namirnica, naglašava dr Popović, važno je ostati i fizički aktivan.
- Fizička aktivnost je jako poželjna, ne nešto preterano, ali fizička aktivnost koja će da bude redovno zastupljena. Da malo brže hodamo, ili preskočimo jednu autobusku stanicu ako idemo prevozom i slično, da se malo pokrenemo fizički.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Trećina muškaraca preko 45. ima snižen testosteron: Endokrinolog otkriva koji simptomi ga odaju