Kardiolog otkriva kako da snizite krvni pritisak: 4 koraka su ključna u borbi sa hipertenzijom

Najčešća kardiovaskularna bolest i bolest uopšte je povišeni krvni pritisak, a zbog naglih promena vremena poslednjih dana simptomi znaju da budu još izraženiji.

- Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, visok krvni pritisak podrazumeva vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska veće od 140 i donjeg (dijastolnog) veće od 90. To je najčešća kardiovaskularna bolest i uopšte bolest svuda u svetu. Kada sam pre 45 godina počinjao svoju medicinsku karijeru procenjivalo se da je učestalost oko 30 odsto kod odraslog stanovništava, ali je ona u međuvremenu, prema mojoj proceni, skočila na oko 50 odsto. Na to je sigurno uticao stres, kao i užurban i nezdav način savremenog života – kaže prim. dr Živan Dimitrijević.

Ako i vi spadate u ovih 50 odsto potencijalno ugroženih, ne čekajte prve simptome, već sa navršenih 40 godina života jednom mesečno, kod kuće, izmerite pritisak, savetuje doktor.

- Kada ljudi i otkriju da imaju visok krvni pritisak, često izbegavaju odlazak kod lekara zbog straha od loših vesti. Bez merenja, prvi znak koji ukazuje na hipertenziju je glavobolja, posebno potiljačna, potom vrtoglavica, blage smetnje s vidom i ukočen vrat. Interesantno je i to da osobe koje nose naočare za korekciju vida češće imaju povišen krvni pritisak u poređenju sa ostalima – naglašava kardiolog.

Četiri osnovna koraka

Pritisak možete sniziti uz nekoliko jednostavnih promena načina života, a prvi je da stanete na vagu, poručuje doktor.

- Ako je vaš indeks telesne mase veći od preporučenog, obavezno skinite kilažu. Takođe, smanjite unos soli, ali je nemojte izbaciti potpuno, jer je važan mineral koji gubimo kroz znojenje i mokrenje. Dakle, nemojte preterivati sa solju, kao što to često rade za osobe sa hipertenzijom, što je statistički potvrđeno – objašnjava Prim. dr Živan Dimitrijević.

Treća bitna stvar je kretanje, odnosno fizička aktivnost. Njen nedostatak je izdvojen kao posebnan uzrok za sve kardiovaskularne bolesti i to je postala bolest moderne civilizacije.

- Preporučuje se kontinuirana, dozirana aktivnost, nema potrebe da vežbate za Olimpijadu, jer vrhunski sport nije zdrav. Treba da budemo aktivni tako što ćemo da uposlimo što veće grupe mišića istovremeno, pešačimo, radimo sitne vežbice i slično… i to svakog dana – savetuje kardiolog i dodaje:

- Za osobe sa povišenim nivoom šećera u krvi, važno je regulisati ovaj faktor rizika jer utiče na normalizaciju krvnog pritiska. Ovo su neki osnovni koraci koje svako može da preduzme, ne mora čak ni da ide kod lekara.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.