Zbog bolesti srca godišnje izgubimo grad veličine Pirota: Infarkt pogađa i pacijente mlađe od 40 godina

Bolesti srca odnesu više od 56.000 života godišnje i jedan su od najčešćih uzroka smrtnosti kako u svetu tako i u Srbiji. Kardiovaskularni problemi sve češće se dešadaju mladim ljudima zbog izmenjenog stila života i u početku ne daju značajne simptome.

Kontrolišite holesterol, težinu, pritisak

Prof. dr Simić ističe da svako od nas mora da kontroliše sistem života, način ishrane, prvenstveno masnoće, loš i dobar holesterol.

- Svako mora povremeno da kontroliše krvni pritisak, šećer, težinu. Mora da zna koji su njegovi ciljevi što tiče fizičke aktivnosti, koja je njegova optimalna težina. Mora da reguliše odnos između sna i mentalne i fizičke aktivnosti. Znači, mora da budu u jednom već balansu negde od 40. godine svog života, kako bi izbegao ovaj neželjeni događaj, jer dosta naših pacijenata ide onom logikom „Neće to mene“.

Profesor Simić se kroz praksu susreće i sa pacijetnima koji imaju i manje od 40 godina a koji su doživeli infarkt.

- Ja ovaj posao radim svakodnevno, već duže vreme i jako mi je potresno kada vidim čoveka koji je `85 ,`88, `89, ili godište, a da je ovaj dobio jedan vrlo masivni infarkt. Jesmo ga spasili, stavili dva stenta, ali ja znam kakva je njegova perspektiva za dalje. I zbog toga je podizanje svesti o prevenciji veoma značajno.

Problemi sa srcem sada kreću sa 30 umesto sa 50 godina

Izmenjen stil života kom su sklone mlađe generacije, kao i popularna brza hrana i malo fizičke aktinosti u velikoj meri su doveli do ovih alarmantnih brojki.

- Rađena je studija kod ljudi između 18. i 40. godina i rezultati su katastrofalni, ne samo u Srbiji nego i u svetu. Promenjen je stil života, mladi ljudi više ne igraju fudbal nego sede ispred kompjutera. Dakle, mlade generacije se malo kreću, dominira brza ishrana. Taj „džank food“ ako se jede često ubrzava arterosklerozu. Dosta mladih već sa 20 godina ima prekomernu težinu i sve to generiše u nekom momentu pojavu visokog pritiska koji traje po četiri, pet sve dok se ne pojave velike tegobe. Tako dobijate probleme koji kreću sa 30 umesto sa 50 godina.

Veliki problem je što ove tegobe nekada u početku ne daju značajne simtpome. Ako se takva osoba rekreativno bavi sportom, rizik po zdravlje je veliki.

- Pacijenti mogu imati na srčanoj arteriji suženje i do 70 odsto a da nemaju neke posebne tegobe i takva osoba kada radi neki sport intenzivniji može da dobije akutni infarkt na licu mesta. Prema tome, ljudima koji su rekreativci bih savetovao jako opreznu aktivnost. To što misle da će trčanjem da poprave situaciju, neće, samo je mogu upropasti.

Profesor Simić napominje da srce možemo sačuvati jedino uravnoteženim načinom života.

- Umeren i uravnotežen život, uravnotežena ishrana, aktivnosti i normalan san, kontrola pritiska, eliminisanje duvana, kontrolisanje strukture ishrane, živeti normalno bez mnogo stresa.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.