O tome kako možemo da preveniramo kardiovaskularna oboljenja, i zbog čega su ona danas sve češća kod mladih ljudi, razgovarali smo sa prof. dr Draganom Simićem, kardiologom i predsednikom Udruženja kardiologa Srbije.
- Sve mlađi ljudi dobijaju kardiovaskularne bolesti i infarkt i po tim brojkama smo na veoma visokom mestu u Evropi. Svake godine izgubimo jedan grad veličine Pirota zbog kardiovaskularnih bolesti. U toku jednog dana 60 ljudi dobije infarkt a oko 25 odsto ga ne preživi. Doktori dosta rade i sada već imamo 9 sala za kateterizaciju. Uradimo preko 45.000 intervencija, ugradimo preko 30.000 stentova, ali sve to ne vredi kada ljudi nisu dovoljno osvešćeni kada je zdravlje u pitanju i najveći broj tih pacijenata dolazi kada je već kasno.
Kontrolišite holesterol, težinu, pritisak
Prof. dr Simić ističe da svako od nas mora da kontroliše sistem života, način ishrane, prvenstveno masnoće, loš i dobar holesterol.
- Svako mora povremeno da kontroliše krvni pritisak, šećer, težinu. Mora da zna koji su njegovi ciljevi što tiče fizičke aktivnosti, koja je njegova optimalna težina. Mora da reguliše odnos između sna i mentalne i fizičke aktivnosti. Znači, mora da budu u jednom već balansu negde od 40. godine svog života, kako bi izbegao ovaj neželjeni događaj, jer dosta naših pacijenata ide onom logikom „Neće to mene“.
Profesor Simić se kroz praksu susreće i sa pacijetnima koji imaju i manje od 40 godina a koji su doživeli infarkt.
- Ja ovaj posao radim svakodnevno, već duže vreme i jako mi je potresno kada vidim čoveka koji je `85 ,`88, `89, ili godište, a da je ovaj dobio jedan vrlo masivni infarkt. Jesmo ga spasili, stavili dva stenta, ali ja znam kakva je njegova perspektiva za dalje. I zbog toga je podizanje svesti o prevenciji veoma značajno.
Svake godine izgubimo jedan grad veličine Pirota zbog kardiovaskularnih bolesti. U toku jednog dana 60 ljudi dobije infaktr a oko 25 odsto ga ne preživi.
Problemi sa srcem sada kreću sa 30 umesto sa 50 godina
Izmenjen stil života kom su sklone mlađe generacije, kao i popularna brza hrana i malo fizičke aktinosti u velikoj meri su doveli do ovih alarmantnih brojki.
- Rađena je studija kod ljudi između 18. i 40. godina i rezultati su katastrofalni, ne samo u Srbiji nego i u svetu. Promenjen je stil života, mladi ljudi više ne igraju fudbal nego sede ispred kompjutera. Dakle, mlade generacije se malo kreću, dominira brza ishrana. Taj „džank food“ ako se jede često ubrzava arterosklerozu. Dosta mladih već sa 20 godina ima prekomernu težinu i sve to generiše u nekom momentu pojavu visokog pritiska koji traje po četiri, pet sve dok se ne pojave velike tegobe. Tako dobijate probleme koji kreću sa 30 umesto sa 50 godina.
Veliki problem je što ove tegobe nekada u početku ne daju značajne simtpome. Ako se takva osoba rekreativno bavi sportom, rizik po zdravlje je veliki.
- Pacijenti mogu imati na srčanoj arteriji suženje i do 70 odsto a da nemaju neke posebne tegobe i takva osoba kada radi neki sport intenzivniji može da dobije akutni infarkt na licu mesta. Prema tome, ljudima koji su rekreativci bih savetovao jako opreznu aktivnost. To što misle da će trčanjem da poprave situaciju, neće, samo je mogu upropasti.
Reagujte čim se pojave prvi simptomi
- Kada je u pitanju akutni koronarni sindrom, najvažnije je da čim dobijete neku tegobu ili bol u grudima koju do tada niste imali, čim se nešto dešava, da odete odmah da se uradi EKG. Mnogo je važno što pre ući u salu i otvoriti taj krvni sud.
Profesor Simić napominje da srce možemo sačuvati jedino uravnoteženim načinom života.
- Umeren i uravnotežen život, uravnotežena ishrana, aktivnosti i normalan san, kontrola pritiska, eliminisanje duvana, kontrolisanje strukture ishrane, živeti normalno bez mnogo stresa.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
