Kada ste poslednji put lagano šetali kroz šumu ili park i uživali u zvukovima i mirisima prirode? Primetili ste sigurno da se čak i nakon dugog pešačenja osećate osveženo, odmorno i napunjenih baterija? Međutim, ovo nije samo lični utisak. Šuma i priroda zaista ovako deluju na zdravlje. U čemu se krije tajna, razgovarali smo sa prim. dr Goranom Isailović.

Moderan čovek je, nažalost, potpuno izgubio kontakt sa prirodom i šumom, što se negativno odražava na zdravlje, o čemu svedoči i novi termin koji se pojavio - poremećaj prirodne deprivacije.

Zahvaljujući iskonskoj povezanosti sa prirodom, Japanci su još 80-ih godina prošlog veka došli na ideju da uvedu boravak u šumi (šinrin-joku) kao vid prevencije i lečenja bolesti. I ispostavilo se da je to bila dobitna kombinacija. Sam japanski naziv "šinrin-joku" bukvalno znači "uživljavanje u atmosferu šume".

- Najnovije istraživanje koja je sproveo Forester therapy southeastern Europe, objavljeno je nedavno u članaku u Jornal of sustainable tourist, gde je prikazana magiju šume. A šta nam nudi magija šume ili urbanog parka? Nudi nam tri stvari. Prva je majndfulnes (mindfulness) - povezivanje sa prirodom, sada i ovde. Druga je slounes (slowness) - usporavanje. Važno je da se spustimo do zemlje, da vidimo kako mrav hoda, kako nam travka maše, da se maksimalno poveženo i usporimo. Treća stvar je ajdlnes (idleness) tj. dokoličarenje. Važno je probati da nađete miris mesta na kom se nalazite - kaže prim dr Isailović.

Šumske kupke, tj. svesne šetnje šumom, jačaju imunitet zahvaljujući fitoncidima, materijama koje proizvodi drveće, a koje imaju sposobnost da suzibiju rast gljivica, bakerija i nekih virusa. Ove svesne šetnje smanjuju nivoe hormona stresa i poboljšavaju raspoloženje. Takođe, snižavaju krvni pritisak, čuvaju srce i poboljšavaju koncentraciju.

shutterstock-1961438233.jpg
Shutterstock 

Japanski i južnokorejski istraživači otkrili su da boravak u šumi ima snažan fizički, mentalni i duhovni terapeutski efekat na čoveka, što su potvrdila i brojna naučna istraživanja. Ubrzo su drugi prihvatili ovu terapiju i ona se brzo proširila van Japana.

Vodič vas tokom šetnje šumom može uputiti da obratite pažnju na sve što se kreće u šumi, na primer na kretanje životinja, da slušate zvuk vetra, šuštanje lišća, lepetanje krila, da dodirnete drveće. U terapijskim šetnjama stimuliše se i čulo ukusa, što može uključivati i čajnu ceremoniju, gde se mogu piti čajevi od šumskih biljaka, poput matičnjaka i korena sladića.

Važno je da se opustimo

- I mi u našoj kulturi imamo bilje, molitve i zvuk zvona kao što u Japanu imaju biljke i njihove šintu hramove. Važno je da otvorimo sva čula i da se opustimo, da ne mislimo o onome šta je bilo juče a šta dolazi sutra - objašnjava naša sagovornica.

dr-gorana-isailovic-foto-olivera-markovic-01.jpg
Kurir/Olivera Marković 

Anksioznost i stres nestaju kada smo među drvećem

Šuma ima ovakav uticaj na organizam između ostalog i zbog materija koje riizvod drveće.

- Fitoncidi (materije koje proizvodi drveće, a koje imaju sposobnost da uzibiju rast gljivica, bakerija i nekih virusa) štite drveće od bolesti a deluju i na naš organizam tako što ćelije koje nas brane od raka dvostruko pojačavaju svoju aktivnost i njihov broj se povećava kao i supresija odnosno suzbijanje onkogena. Na taj način, udisanjem fitoncida kada boravimo u prirodi, borimo se za zdrav život - kaže dr Isailović.

Ona objašnjva da pored vode, tu postoje i takozvani negativni joni koji takođe povoljno deluju na naše zdravlje.

- Ako izujemo cipele i hodamo bosi po tlu, tada se proizvodi hormon sreće i to je sve dejstvo na naše fizičko zdravlje. Ali je još značajniji uticaj na naše mentalno zdravlje. Na ovaj način se oslobađamo anksioznosti, radimo na svom ličnom razvoju, pronalazmo izgubljeno dete koje smo negde u sebi sakrili, a to je ono najkreativnije što u sebi imamo. Dakle, tako povećavamo kreativnost, borimo se protiv usamljenosti, protiv stresa i samo pola sata u prirodi će nam pomoći da se izvorimo sa stresom i da se vratimo u svakodnevni život mnogo okrepljeniji.

Najbolja šumska kupatila u Srbiji

  • Rudnik u Šumadiji (Selo Jablanica)
  • Zlatibor
  • Tara
  • Vrdnik
  • Fruška Gora
  • Maljen
  • Gučevo
  • Carska Bara
  • Obedska Bara
setnja-shutterstock-1665493738.jpg
Shutterstock 

Kako se praktikuje šumsko kupanje?

  • Uđite u šumu i lagano prošetajte. Budite svesni svakog koraka. Dišite polako i duboko. Otvorite sva svoja čula: posmatrajte, slušajte, dišite, dodirujte drveće.
  • Za razliku od planinarenja, čiji je cilj da se pokrije što veća površina šume ili staze, šumsko kupatilo podrazumeva sporo hodanje
  • Zahvaljujući ovom usporavanju, zaista možete da doživite šumu svim svojim čulima i primetite detalje koje biste inače propustili da samo jurite kroz drveće.
  • Čak i ako nemate šumu u blizini i teško vam je doći do nje, barem posetite obližnji park – svaki dan.
  • Čak i takav kratkotrajni boravak u blizini drveća na dnevnom nivou doneće vam smirenje i određene prednosti za vaše fizičko i mentalno zdravlje.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.