O simptomima i rizicima koje nosi ovaj poremećaj, kao i koliko često se javlčja kod osoba sa dijagnozom dijabetesa, razgovarali smo sa prof. dr Srđanom Popovićem, endokrinologom.
- Autonomna neuropatija je najpodmukliji oblik komplikacija šećerne bolesti. Reč je o mikroangiopatskim komplikacijama (problemi koji nastaju u manjim krvnim sudovima) koje zahvataju vegetativni nervni sistem, simpatikus i parasimpatikus. Različite manifestacije su nešto što itekako može da dovede do izuzetno opasnih stanja - kaže prof. Popović.
Profesor ističe da je najopasnija posledica takozvana iznenadna smrt koja može da zaktekne pacijenta.
- Ako je simpatikus oštećen mikroangiopatskim komplikacijama, dolazi do prevage parasimpatikusa i on usporava srčani rad i ono što je najopasnije to je da može da dođe do srčnog zastoja i iznenadne smrti.
Pacijent mora da prati svoj puls pored pritiska
Ako postoji prevaga simpatikusa, tada dolazi do tahikardije, ubrzanog srčanog rada, zatim do nervoze, znojenja, preznojavanja.
- Ono što svako može da učini tada, može da sebi izmeri puls. Ako taj puls opada, i ako je ispod 60 otkucaja u minutu, treba se javi lekaru. Ako je puls pak ubrzan, to znači da je predominacija simpatikusa i taj ubrzani puls može da napravi i skokove krvnog pritiska i slične probleme. Dakle, pacijent sam mora da prati svoj puls pored pritiska.
Prof.dr Popović objašnjava da se kod predominacije simpatikusa sa tahikardijama koriste visokoselektivni beta blokeri koji dovedu pacijenta u normalno stanje i to je lakši oblik autonome neuropatije. Međutim, kod predominacije parasimpatikusa, sa mogućnošću javljanja usporednog rada srca (bradikardija) i iznenadne smrti još uvek ne postoji adekvatna terapiju.
Postoje i testovi za utvrđivanje postojanja autonome neuropatije, takozvani Ewing-Clarkovi testovi, testovi pulsa i pritiska.
- Na internoj B klinici oformio sam kabinet koji i dalje radi i tu mogu da se postavi diagnoza da li postoji autonome neuropatija ili ne.
Može se desiti iznenadan gubitak svesti
Pacijent mora da bude informisan i pogotovo njegova okolina, u slučaju predominacije parasimpatikusa koja ide uz usporen rad srca.
- Trećina svih tih komplikacija će biti izbegnuta samo uspostavljanjem zadovoljavajućeg glikoregulacije tj. održavanja nivoa glukoze u unutar striktnih vrednosti.
Kod autonomne neuropatije pacijent bukvalno može da izgubi svest iz čistog mira, bez ikakvih upozoravajućih simtpoma.
- Dakle, jeza, drhtavica, glad, preznojavanje, sve to od simptoma je isključeno. Zato je autonomna neuropatija jako opasna, pogotovo što pacijent ne pokazuje znake hipoglikemije. Ako imate aparat, proverite glikemiju, nemojte da dovedete i sebe i druge u opasnost. Pogotovo ako se ne prepoznaju hipoglikemije, to je ozbiljno, ozbiljno stanje i to se leči. Takva osoba jedno vreme, par dana treba da bude hiperglikemična, da joj se smanji doza insulina, da se malo ti receptori oporave i na taj način se vraća u normalu.
Sve je više ljudi sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom
Prof. dr Popović kaže da je pre 40 godina, kada je počinjao karijeru, 30. godina bila granica između tipa 1 dijabetesa i tipa 2. Međutim, danas su stvari drugačije.
- Imamo decu koji imaju tip 2 dijabetesa, imamo insulinsku rezistenciju koja je masovna pojava, naročito kod mlađe populacije, da kažem kod devojaka koje su punije i koje non stop imaju problema sa telesnom težinom, upravo zbog tog hiperinsulinizma koji im pravi tu gojaznost - kaže prof. dr Popović.
Takođe, navodi naš sagovornik, javljaju se i pacijenti sa 80 godina koji nikad od tada nisu imali dijabetes i odjednom razviju dijabetes tip 1.
- Zašto je to tako? Ja optužujem pankreatogene viruse koji napadaju pankreas i koji dovode do toga da se iscrpi ta rezerva insulina i da pacijent apsolutno postane zavisan od insulina.
Pankreas je teško dostupan za analize
Pankreas se nalazi iza trbušne duplje, skroz uz kičmeni stup, veličine je guštera i vrlo je nedostupan. Nije moguće uzeti biopsiju, jer onda bi došlo do nekrotičnih promena, s obzirom da on ima i egzokrinu funkciju tj. luči pankreasni sok koji razgrađuje masti.
- Zbog toga mi ne možemo biopsijskim mehanizmima da saznamo koje su to patohistološke promene, već samo indirektno možemo da pratimo, ali činjenica je da se nešto globalno na svetskom nivou dešava i da dijabetesa ima sve više i više.
Profesor dr Popović objašnjava da je jedno vreme se insistiralo na tome da se kod dijabetičara radi oporavka pankreasa, u startu, čim neko dobije dijagnozu, uvede mala doza insulina i ta ideja bila je širom prihvaćena.
- Ja sam postao nacionalni ambasador rane insulinizacije klinike Mejo. Novo otkriveni insulini bili su izuzetnog kvaliteta i nisu pravili hipoglikemije, ali su zato omogućavale da se pankreas koliko toliko oporavi. Međutim, sada mi imamo oralnu terapiju koja je i takođe napredovala. Ali opet moram da kažem, sve te lekovi koje stimulišu lučenje pankreasa su efektni ako je nešto od rezerva endokrinog pankreasa ostalo u njima. Ako ga nema, znači da to sve odpada i mora da se krene sa insulinom.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
