Tokom svog života žene doživljavaju velike hormonske promene, prvo pubertet, potom trudnoću, pa menopauzu, a sve to utiče na srce i krvne sudove, subjektivni osećaj nelagodnosti, pritiska, probadanja u grudnom košu, nastanak hipertenzije, kao i palpitacija ili ozbiljnijih aritmija, kaže za naš portal kardiolog dr Tamara Urošević kojoj su uža specijalnost upravo bolesti srca kod žena.
- Kardiovaskularni sistem žena i muškaraca se razlikuju u anatomiji i fiziologiji. Krvni sudovi srca žena su finiji, uži i masnoće iz krvi se zadržavaju na sitnim krvnim sudovima, u odnosu na muškarce gde se holesterol nagomilava na zidovima većih krvnih sudova. To znači da se na zidu krvnih sudova ne prave naslage, već se oštećuje sam zid krvnog suda - objašnjava dr Urošević.
Razlika je i u tome što poremećaj srčanog ritma može da bude izazvan pomenutim hormonskim disbalansom.
Nespecifični simptomi infarkta
Najčešći simptomi bolesti srca kod žena su stezanje u grudima zbog spazma mikrocirkulacije, zatim osećaj preskakanja i lupanja srca - palpitacije, navodi naša sagovornica i dodaje da one mogu da imaju i različite simptome srčanog udara.
- Naravno, glavni simptom je bol i stezanje u grudima, ali se često viđa i osećaj mučnine, povraćanje, preznojavanje, bol u vilici, vratu, leđima, stomaku - dodaje.
Faktori rizka
Neprijatelji ženskog srca su gojaznost, smanjena fizička aktivnost, svakodnevni stres.
- Genetski je uslovljen metabolizam masti, elastičnost krvnih sudova čije smanjenje vodi u hipertenziju, zatim sama građa srčanog mišića i predispozicija za nastanak aritmija - navodi doktorka.
Kod lečenja ženskog srca pored kardiološkog pristupa, potrebno je uraditi i pregled endokrinologa i psihologa radi stvaranja kompletne slike i sveobuhvatnog terapijskog pristupa.
Kod kardiologa posle 25. godine
Kada je reč o preventivnim merama doktorka navodi da uvek mora se krene od porodične istorije bolesti i genetske predispozicije, a zatim se u odnosu na životnu dob žene predlože balansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, terapija stresa i preventivni pregledi.
- Redovni pregledi hroničnih bolesnika su veoma važni da bi se pravovremeno korigovala terapija ako je potrebno, a kod žena koje nemaju subjektivne tegobe savetujem kardiološki pregled jednom godišnje, počevši od 25. godine života - poručuje dr Tamara Urošević.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
