Iako su pravila o označavanju hrane često složena i teško razumljiva, sve više ljudi želi da zna šta kupuje. Proizvođači, sa svoje strane, ponekad koriste zamke i marketinške trikove kako bi prikrili pravu prirodu proizvoda, čak i kada je hrana daleko od zdrave, kaže nutricionista Branka Mirković i otkriva tajne čitanja deklaracija.
- Informacija o proizvodu se nalazi na njegovoj poleđini, međutim često srećemo polovične i skraćene informacije na prednjoj strani. Ovu stranu proizvođaci često koriste da reklamiraju da je hrana zdrava, da ima manje loših masti i šećera, a kaloriska, odnosno energetska vrednost je smanjena na preporučenu porciju, a ne na 100 grama proizvoda, kao što bi trebalo - navodi naša sagovornica.
Ukoliko kupujemo na brzinu i ne obraćamo pažnju za zadnju stranu bićemo u zabludi, jer su to daleko manje količine od naše uobičajene. Ako se tome dodaju nerazumljivi izrazi i nazivi, zabuna je potpuna, sugeriše nutricionista.
Zakon i praksa
Postoji zakon o deklarisanju hrane i tehnološki pravilnik za proizvođače, navodi, i tu je sve je jasno, ali kupac nije dužan da ga čita, njemu mora da bude jasna dekleracija. Ipak, zakon se često ne poštuje.
- Domaći proizvodi moraju da imaju jasnu i vidljivu etiketu, jer su često male i nečitljive, a za uvezenu robu mora da postoji prevod. Tu su i spisak sastojaka, neto količina i rok trajanja. Suhomesnati proizvodi i sirevi koji se prodaju na merenje moraju da imaju dekleracije istaknute na vidljivom mestu na vitrini, što je mera predostrožnosti zbog ljudi koji imaju razne alergije – objašanjava nutricionista.
Veličina slova, kao i font su takođe propisani i ako ne možete da pročitate deklaraciju ili je nešto nerazumljivo, odustanite od kupovine. To je vaše pravo, kaže Branka, i dodaje da treba da razvijemo svest da nekupovina proizvoda može da natera proizvođača na promenu.
Osnovne zablude oko "zdrave" hrane
- Vitamini i minerali. Na prednjoj strani obično stoji da je proizvod obogaćen ili poboljšan dodacima vitamina i minerala. To znači da proizvod u osnovi ne sadrži vitamine i da su dodati oni sintetički.
- Bez glutena. Još jedna od uobičajenih zabluda jeste da je proizvod zdrav ako nema glutena. Mnogi proizvodi koji nemaju gluten mogu da budu nezdravi, jer sadrže loše masnoće i više šećera.
- Lajt mlečni proizvodi. Niskomasnim mlečnim proizvodima se oduzima masnoća, ali da bi se proizvod zgusnuo dodaje se uglavnom skrob, odnosno povećava količina ugljenih hidrata.
- "Prirodna" aroma voća. Na voćnim jogurtima, kašama, sokovima, čajevima… česti su natpisi "sa prirodnom aromom voća". Budite obazrivi, jer u njima veoma često nema voća ili ga ima u veoma malim količinama. To stvara zabludu kod kupca da je kupio proizvod koji je zdrav, a zapravo unosi hemijske, odnosno sintetičke arome voća.
- Suhomesnato bez mesa. Kod pašteta, parizera, ali i trajnih suhomesnatih proizvoda dodate su sintetičke arome, a veća količina se dobija tako što se ubacuju žitarice, ostali ugljeni hidrati i nekvalitetne masnoće. Iz tog razloga proverite količinu mesa u proizvodu.
- Ne znate šta jedete. Grickalice su posebna priča, posebno tanko sečeni pečeni krompir ili hleb koji mirišu na rostilj, šunku, parmezan… U pitanju je aroma, odnosno parfem koji se uduvava specijalnim mašinama, tako da ni ne znate šta jedete. A kako su prženi u dobokoj masnoći puni su trans masnih kiselina.
- Koju kafu pijete. Na kafi često može da se pročita da, recimo, nije minas, već ima aromu minasa. Naravno, ukus ostaje isti, ali je mahom reč o veoma lošoj kafi. Najveće prevare koje se tiču kafe leže, pak, u onima koje su pakovane u kesicama. Zato čitajte dekleracije, jer oznaka "aroma" znači da je u pitanju vestački miris, a da proizvod nema taj kvalitet, savetuje nutricionista.
Prevare kod dodatog šećera
Kada naletite na proizvode na kojima je istaknuto da ne sadrže šećer, nažalost čak i na onima za dijabetičare, znajte da je to manipulacija kupcima, otkriva naša sagovornica.
- I da niste bolesni, već da samo vodite računa o količini šećera koju unosite, to je velika prevara. Postoje različiti nazivi za šećere i ukoliko niste upućeni, nećete ih prepoznati. Njih uglavnom nazivaju zdravijima, što nije tačno – kategorična je naša sagovornoca.
Šećer može da bude od repe, karamelizovan šećer, smeđi šećer koji je beli, ali obojen, od šećerne trske, kokosov, poslastičarski…, ali to je sve šećer.
- Slatki sirupi su samo drugi oblik šećera. Mnogi misle da je reč o zdravoj hrani, posebno ako je naveden fruktozni sirup, koji se ustvari pravi od kukuruznog sirupa, a tu su još i sirup od mekinja, sirup od pirinča… Za naše telo je to šećer, ali je proizvođačima jeftiniji i više ga koriste. Dodaju se još i melasa, laktoza, kristalna fruktoza, galaktoza, fruktoza, maltoza… Dakle, svi ovi sastojci znače da proizvod sadrži šećer, odnosno da je zbog toga nije zdraviji – kaže Branka.
Obratite pažnju na masnoće
Rafinisano ulje znači da je grejano, dakle da nije hladno ceđeno, a posebno obratite pažnju na trans masne kiseline kod majoneza, margarina, u grickalicama i prženoj hrani.
- One su nezdrave, jer podižu nivo holesterola i loše utiču na zdravlje, posebno na srce i krvne sudove. Za razliku od njih, zasićene masne kiseline, koje se nalaze u masnom mesu, jajima (ako ih jedemo u većim količinama), nekim biljnim proizvodima, kao i u kokosu i kikirikiju, manje su štetne, ali ih treba jesti umereno - poručuje.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
