Autoimune bolesti utiču na plodnost i trudnoću: Reumatolog otkriva kako se pripremiti i izbeći komplikacije
Za autoimunske bolesti je specifično da imunološki sistem, koji inače služi za odbranu od infekcija i drugih stranih tela, napada soptvena tkiva i organe. O tome kako autoimunske bolesti utiču na plodnost i trudnoću, za Zdravlje Kurir govori docent dr Ivica Jeremić, specijalista interne medicine - reumatolog.
- Autoimunske bolesti mogu da napadnu samo jedan organ i takva bolest je Hašimoto tiroiditis ili autoimunsko zapaljenje štitaste žlezde, koje je danas vrlo rasporostranjeno, ili pak mogu da zahvate više tkiva i organa, kao što je na primer sistemski eritemski lupus koji može da zahvati bilo koji organ u telu. Većina autoimunskih bolesti može da predstavlja izazov za začeće i održavanje zdrave trudnoće - kaže dr Jeremić.
On takođe napominje da određene autoimunske bolesti mogu otežati začeće.
- Sistemski eritemski lupus i reumatoidni artritis često prate upalni procesi i hormonski disbalans koji mogu uticati na plodnost. Neki lekovi koji se koriste za lečenje najtežih oblika sistemskog lupusa (ciklofosfamid) nekada mogu da dovedu do gubitka menstrualnog ciklusa i ulaska u ranu menopauzu.
Pacijentkinje sa autoimunskim bolestima često imaju bolove u zglobovima i zbog toga nekada svakodnevno uzimaju neseroidne antiinflamatorne lekove.
- Tu spadaju npr. preparati ibuprofena i diklofenaka. Ovi lekovi takođe mogu da smanje šansu za začeće. Slično delovanje mogu da imaju i veće doze kortikosoteroida (lekova koji se koriste za kontrolu zapaljenja) - objašnjava naš sagovornik.
- Mnoge autoimunske bolesti prati gojaznost, insulinska rezistencija i sindrom policističnih jajnika koji takođe smanjuje šansu za ostavarivanje prirodne trudnoće.
Autoimunske bolesti mogu povećati šanse za komplikacije
Tokom trudnoće neke autoimunske bolesti, kao što je npr. reumatoidni artritis mogu čak i da se poboljšaju, odnosno da uđu kod nekih pacijentkinja u mirnu fazu. Sa druge strane, neke bolesti, kao što je sistemski eritemski lupus mogu da se pogoršaju tokom trudnoće.
- Takođe, autoimunske bolesti mogu povećati šanse za komplikacije poput preeklampsije, prevremenog porođaja, i smanjenog rasta fetusa. Na primer, lupus može povećati rizik za spontani pobačaj, naročito u prvom tromesečju, kao i za pojavu tromboza zbog povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi - , objašnjava doktor.
Doktror Jeremić kaže da sklonost ka trombozama i spontanim pobačajima imaju trudnice koje boluju od tzv. atifosfolipidnog sindroma koji često prati rizličite autoimunske bolesti, a naročito sistemsi eritemski lupus. Ove trudnice tokom trudnoće i šest nedelja nakon porođaja moraju da dobijaju lekove protiv zgrušavanja krvi kako bi održale normalnu trudnoću.
Kod trudnica sa Sjogrenovim sindromom i sistemskim eritemskim lupusom, nekada mogu da postoje određena antitela u krvi koja mogu da prođu kroz posteljicu i oštete srce ploda.
- U ovakvim slučajevima se daju određeni lekovi koji smanjuju rizik za oštećenje srca, ali nažalost nekada se desi da beba odmah po rođenju mora da dobije pejsmejker.
Pre i tokom trudnoće lekar mora prilagoditi terapiju
Mnogi lekovi koji se koriste za lečenje autoimunih bolesti mogu biti štetni za plod, posebno u ranim fazama trudnoće.
- Metotreksat, na primer, koji se koristi u lečenju reumatoidnog artritisa, može izazvati ozbiljne urođene mane i uvek se mora prekinuti pre planiranja trudnoće. Od ključne je važnosti, da pre nego što se pacijentkinja odluči za trudnoću bolest mora da bude u mirnoj fazi, jer su tada rizici minimalni. I trudnoća se uvek mora planirati sa lekarom koji leči pacijentkinju kako bi se na vreme prilgodila terapija i obavile sve pripreme koje su neophodne za ulazak u trudnoću.
Važno je uraditi sve neophodne analize
Pre nego što žena sa autoimunom bolešću ostane trudna, preporučuje se određena priprema. Potrebno je uložiti maksimalne napore da se aktivnost bolesti smanji na najmanju moguću meru i da se potom zamene svi lekovi koji bi mogli da budu potencijalno štetni u trudnoći.
- Kod svake pacijentkinje koja ima sistemsku autoimnsku bolest, a planira trudnoću treba uraditi standardne analize krvi, urina, nivo hormona štitaste žlezde, a kod nekih pacijentkinja je važno da se urade i specifične imunološko analize koje služe za praćenje aktivnosti bolesti ili pak koje procenjuju rizik od nastanka tromboza i spontanih pobačaja u trudnoći (lupus antikoagulans i antifosfolipidna antitiela) ili analize koje ukazuju na potencijalan rizik za oštećenje srca ploda (anti-Ro i anti-La antitela).
Autoimune bolesti svakako mogu predstavljati izazov za plodnost i trudnoću, ali uz odgovarajuću medicinsku negu i pripremu, mnoge žene uspešno iznose trudnoću i rađaju zdrave bebe. Ključna je dobra komunikacija sa lekarom, prilagođavanje terapije, i pravovremene analize koje mogu pomoći u prepoznavanju i ublažavanju rizika.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Ortoped razbija najčešće mitove o zdravlju kostiju: Zašto kalcijum i vitamin D nisu dovoljni?