Hepatocelularni karcinom često ne daje nikave simptome: Samo redovni UZ pregledi jetre mogu spasiti živote
Hepatocelularni karcinom predstavlja najčešći oblik raka jetre i na petom je mestu po učestalosti pojavljivanja, a na trećem mestu po smrtnosti.
Razgovarali smo sa dr Marijom Ristić, medikalnim onkologom sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije o tome ko je u najrizičnijim grupama za obolevanje od ove maligne bolesti i kako izgleda lečenje.
- Hepatocelularni karcinom je veoma podmukla bolest koja u prvim fazama svoje pojave ne daje gotovo nikakve simptome. Rizični pacijenti su svi oni koji imaju hroničnu bolest jetre i zbog toga je od izuzetne važnosti da se redovno kontrolišu, jer hepatocelularni karcinom može da bude izlečiv ukoliko se otkrije na vreme.
Vodeći faktori rizika za razvoj hepatocelularnog karcinoma su hronične bolesti jetre, poput infekcije virusima hepatitis B i C. Pravovremena dijagnostika i adekvatno lečenje su ključni u borbi sa ovom opakom bolešću.
- Kada već dođe do pojave karcinoma, uvek je najbolja opcija operativno lečenje, kad god je ono moguće. Međutim, u situacijama kada nismo u mogućnosti da operišemo ovakav tumor, tada pristupamo nekim drugim opcijama lečenja, kao što su TACE procedura (transarterijska hemioembolizacija, koja se zasniva na primeni igle kroz hepatičku arteriju, kojom se doprema hemioterapijski lek) ili sistemska terapija - kaže dr Ristić.
Dijagnostika radiološkim metodama i biopsijom
Ukoliko se u jetri otkrije promena nastavlja se sa češćim ultrazvučnim praćenjem. Ako čvor napreduje rade se najmanje dva različita radiološka pregleda (CT skener sa kontrastom ili pregled magnetnom rezonancom sa kontrastom). Ako se rak jetre ne potvrdi radiološkim metodama, radi se ciljana biopsija sa patohistološkom analizom.
Osobe koje su u povišenom riziku od obolevanja od hepatocelularnog karcinoma, kao što su osobe koje imaju hroničnu bolest jetre, imaju ili su imali infekciju hepatitisa B i C, gojazne osobe, osobe koje konzumiraju prekomerne količine alkohola, trebalo bi da se javljaju na redovne ultrazvučne i druge kontrolne preglede jetre. Doktorka Ristić savetuje i ko bi trebalo da se testira na hepatitis.
- U suštini, svako ko sumnja da je možda bio izložen ovim virusima, trebalo bi da se testira na hepatitis. Isto tako trebalo bi i da svi pacijenti koji iz bilo koga razloga imaju sklonost ka razvoju hronične bolesti jetre, bilo koje etiologije, da posete svog gastroenterologa i da uđu u sistem redovnih kontrola i redovnog praćenja zdravlja jetre.
Procenat izlečenih pacijenata je nažalost manji od jedan odsto i to su pacijenti kojima je bolest otkrivena u ranoj fazi.
Od nedavno dostupna i najsavremenija terapija
Od sredine ove godine, u našoj zemlji dostupna je najsavremenija terapija, koja se primenjuje i u svetu za lečenje uznapredovale forme bolesti - imonoterapija. Mogućnost lečenje definiše sam stadijum bolesti.
- Lečenje odmakle bolesti je veoma kompleksno i teško i tada se radi o neizlečivoj bolesti. Ono što je učinjeno to je veliki napredak u onkologiji poslednjih godina jeste da je došlo do pojave novih lekova koji su zaista napravili pomah u lečenju ove bolesti. Još uvek nemamo mogućnost potpunog izlečenja ove bolesti, ali možemo mnogo da uradimo za naše pacijente ukoliko nam se jave na vreme dok je još uvek funkcija jetre očuvane.
Stručnjaci često napominju da prevencija hepatocelularnog karcinoma kroz lečenje hepatitisa B i C igra ključnu ulogu u smanjenju učesalosti ove maligne bolesti. Hronične infekcije hepatitis B i C uzrokuju progresivno oštećenje jetre, koje može dovesti do ciroze i na kraju do karcinoma.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni