Simptomi koji ukazuju da smo premašili doze vitamina: Farmaceut upozorava da mogu dovesti do mučnine, glavobolje, čak i kamena u bubregu
Iako su vitamini jedinjenja koja su neophodna našem organizmu za pravilno funkcionisnje, nekada možemo premašiti preporučene doze ukoliko ih uzimamo u vidu suplemenata. Specijalista farmacije Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije otkriva da li postoje određeni simptomi koji pokazuju da smo premašili dozvoljene doze.
Vitamini su organska jedinjenja koja telo koristi, u veoma malim količinama, za različite metaboličke procese. Vitamini se ne sintetišu u organizmu, tako da ih je neophodno unositi putem hrane ili se mogu stvarati u organizmu pod uticajem UV zračenja, kao što je to slučaj sa vitaminom D. I vitamine i minerale najbolje je unositi putem raznovrsne zdrave neprerađene hrane.
- Istraživanja pokazuju da više koristi od vitamina imamo kada ih unosimo putem hrane koju jedemo, nego kada ih unosimo u obliku dodataka ishrani (tableta, sirupa i sl.). Iako su vitamini u suplementima isti molekuli kao oni iz hrane, čini se da nemaju istu moć. Glavni izuzetak od ovoga je folna kiselina, jer sintetički oblik koji se nalazi u suplementu ili obogaćenoj hrani telo bolje apsorbuje nego folat iz hrane - objašnjava naša sagovornica.
Prednost treba dati vitaminima iz hrane
Hrana je kompleksan izvor vitamina, minerala, ali i fitokemikalija (biljnih hemikalija), koji deluju svi zajedno na naš organizam, dok dijetetski suplementi sadrže izolovane vitamine i minerale.
- Stoga ne treba da nas čudi što dosadašnja istraživanja pokazuju da komponenta hrane koja ima uticaj na telo možda neće imati isti efekat kada se izoluje i uzima kao suplement. To bi moglo biti zato što na vitamine i minerale u hrani utiču i druge komponente hrane, a ne samo „aktivni sastojak“. Stoga uzimanje vitaminskih i mineralnih suplemenata nije i ne treba da bude zamena za pravilnu ishranu.
Našem telu je svaki dan potrebna samo mala količina vitamina i minerala, a to se uglavnom obezbeđuje raznovrsnom ishranom.
- Međutim, nekim ljudima će, i pored svog truda da se pravilno hrane, ipak možda biti potrebni suplementi za korekciju nedostataka vitamina ili minerala. Ovde prvenstveno mislimo na trudnice i žene koje doje, ljude koji puše, piju previše alkohola ili ljude koji su na veoma strogim dijetama, starije osobe (posebno one koji su invalidi ili hronični bolesnici), neke vegetarijance ili vegane, žene sa obilnim menstruacijama, ljude sa alergijama na hranu i one sa problemima malapsorpcije (kao što su dijareja, celijakija, cistična fibroza ili pankreatitis).
S druge strane, sve popularnija primena vitamina i minerala u smislu jačanja organizma, pre svega kod zdrave dece, a i odraslih, nema medicinskog opravdanja jer raznovrsnom i pravilnom ishranom vitamini i minerali unose u dovoljnim količinama, što je ujedno i najpovoljniji i najzdraviji način unosa ovih supstanci, objašnjava Kovačević.
Preventivna upotreba vitamina C ne smanjuje rizik od prehlada
Tokom zime često se savetuje uzimanje dosta vitamina C, pa se mnogi pitaju da li se sa njim može preterati.
- Vitamin C, takođe poznat kao L-askorbinska kiselina, je vitamin rastvorljiv u vodi koji je prirodno prisutan u nekim namirnicama, dodaje se nekim gotovim proizvodima i dostupan je kao dodatak ishrani. Ljudi nisu u stanju da sintetišu vitamin C, pa je on esencijalna komponenta u našoj ishrani. Zbog svoje funkcije antioksidansa i uloge u imunološkoj funkciji, vitamin C je promovisan kao sredstvo za sprečavanje i/ili lečenje brojnih zdravstvenih stanja, a jedno od njih svakako je i prehlada.
Priča o vitaminu C i prehladi datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka kada je američki hemičar i biohemičar Linus Pauling sugerisao da vitamin C može uspešno da leči i/ili spreči prehladu. Međutim, rezultati naknadnih kontrolisanih studija bili su nedosledni, što je dovelo do konfuzije i kontroverzi, iako je interesovanje javnosti za ovu temu i dalje veliko.
- Danas znamo da preventivna upotreba vitamina C ne smanjuje značajno rizik od razvoja prehlade u opštoj populaciji. Međutim, ukoliko pričamo o sportistima, vojnicima, odnosno ljudima koji su izloženi ekstremnim fizičkim naporima i/ili niskim temperaturama, preventivna upotreba vitamina C u dozama u rasponu od 250 mg/dan do 1 g/dan može smanjiti učestalost prehlade za 50 odsto.
Previše vitamina C može dovesti do pojave kamenčića u bubregu
Dosadašnji dokazi sugerišu da redovni unos vitamina C kroz suplemente ne smanjuje učestalost prehlade u opštoj populaciji, ali takav unos može biti od pomoći ljudima koji su izloženi ekstremnim fizičkim naporima ili niskim temperaturama, starim osobama i pušačima.
- Kada se uzima nakon pojave simptoma prehlade, vitamin C nema uticaj na trajanje prehlade ili težinu simptoma. Iako vitamin C ima relativno nisku toksičnost, njegove visoke doze mogu izazvati stomačne probleme, uključujući mučninu, grčeve i dijareju, obično pri dozama većim od 2000 mg, a kod osetljivih osoba i pri 1000 mg dnevno. Doze od 600 mg dnevno i više imaju diuretsko dejstvo, što nas tera da češće mokrimo nego inače. Prilikom suplementacije vitaminom C neophodan je poseban oprez kod osoba sa insuficijencijom bubrega kao primarnom bolešću, usled rizika od formiranja bubrežnih kamenčića.
Oprezno sa doziranjem vitamina D i A
Kada se vitamini ili minerali konzumiraju prirodno kroz hranu, malo je verovatno da će ovi hranljivi sastojci izazvati štetu, čak i kada se ta hrana konzumira u velikim količinama. Ipak, kada se uzimaju u velikim dozama u obliku suplemenata, lako je uzeti previše, a to može dovesti do negativnih zdravstvenih ishoda. Stoga je važno da osobe koje su na dugotrajnoj terapiji većim dozama nekog vitamina ili minerala budu upoznate sa mogućim simptomima predoziranja.
- Tokom ovih zimskih meseci, ljudi često bez prethodno utvrđenog nedostatka posežu za suplementima vitamina D. Ovaj vitamin rastvorljiv u mastima štiti nas od gubitka koštane mase, ali ukoliko sa njegovom upotrebom preteramo, to može dovesti do problema.
Ukoliko bez prethodne kontrole nivoa vitamina D u krvi koristite suplemente vitamina D mesecima, bez pauze, trebalo bi da budete upoznati sa mogućim simptomima predoziranja koje karakteriše pojava mučnine, povraćanja, u početku dijareja, kasnije zatvor, anoreksija, umor, glavobolja, bol u mišićima, bol u zglobovima, slabost mišića, pospanost, prevelika žeđ i često mokrenje.
Još jedan vitamin rastvorljiv u mastima je vitamin A.
- Nakon primene većih doza ovog vitamina tokom dužeg vremenskog perioda mogu se pojaviti simptomi hipervitaminoze vitamina A, kao što su opadanje kose, suva hrapava koža, ispucale usne, glavobolja i opšta slabost. Stoga, pre bilo kakve suplementacije, obavezno se posavetujte sa svojim izabranim farmaceutom.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Tokom zime svi savetuju uzimanje dotataka vitamina D. Pročitajte i objašnjenje doktora zbog čega je važno da se držimo preporučenih doza.
Jedna promena na vratu može ukazivati na srčane probleme: Povećava rizik i od dijabetesa i raka