Hormoni štitne žlezde: Endokrinolog otkriva kada i zašto proveriti TSH, FT3 i FT4
TSHje tireostimulirajući hormon koga luči hipofiza i čija je uloga da stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi i luči hormone T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) čime održava ravnotežu hormona štitaste žlezde. Njihov odnos funkcioniše po principu negativne povratne sprege.
- Hipotalamus luči TRH (tireotropin oslobađajući hormon), koji stimuliše hipofizu da luči TSH. TSH zatim podstiče štitastu žlezdu da proizvodi hormone T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin). Kada nivo T3 i T4 poraste u krvi, oni usporavaju lučenje TRH i TSH putem negativne povratne sprege - objasnila je dr Slađana Drobnjak, endokrinolog.
Štitasta žlezda u krv luči T4, T3 i kalcitonin. T4 i T3, zajedno sa TSH, pokazuju funkciju štitaste žlezde, dok kalcitonin pomaže u regulaciji metabolizma kalcijuma. Tiroidni hormoni utiču na ceo organizam, pa svaki organ i tkivo mogu biti pogođeni njihovim viškom ili manjkom.
Zašto su važni hormoni štitne žlezde?
- Hormoni štitaste žlezde regulišu rast i sazrevanje, ubrzavaju bazalni metabolizam i proizvodnju toplote, pospešuju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Takođe, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, jačaju budnost, povećavaju osetljivost na stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje, sposobnost učenja i održavanje normalnog emocionalnog stanja.
Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života. Hormon FT3 je aktivni oblik hormona štitaste žlezde koji delom nastaje u tkivu štitaste žlezde, ali većim delom nastaje perifernom konverzijom iz T4 hormona u tkivima jetre, mišića i bubrega. FT4 se u najvećoj meri stvara u štitastoj žlezdi ali ima slabiju biološku aktivnost, ali se u tkivima pretvara u aktivni oblik T3.
Provera hormona - važan korak ka izlečenju
- Provera hormona štitaste žlezde se preporučuje kada pacijent ima simptome usporenog ili ubrzanog rada štitaste žlezde, kada se planira trudnoća, u trudnoći, kada neko u porodici ima oboljenje štitaste žlezde ili uzima lekove koji mogu poremetiti rad štitaste žlezde. Takođe hormone štitaste žlezde treba proveriti kada se primeti izmenjena struktura vrata usled uvećanja štitaste žlezde ili pojave čvorova.
Tegobe koje prate smanjenu funkciju štitaste žlezde ili hipotireozu su sledeće:umor, malaksalost, pospanost, zaboravnost, zimogrožljivost, slabljenje sluha, povećanje telesne težine uprkos smanjenom apetitu, nadimanje, zatvor i druge smetnje sa varenjem, pacijenti se slabo znoje i imaju bol u grudima, bolove u mišićima, otoke u predelu lica i šaka u jutarnjim satima, a često se dešava da prvo primete izmenjenu stukturu vrata koja nastaje usled uvećanja štitaste žlezde, navela je dr Drobnjak. Simptomi se razvijaju postepeno tako da se oboleli navikne na njih, a bolest se otkrije slučajno.
Tegobe koje prate pojačanu funkciju štitaste žlezde su sledeće: nervoza, nemir, emocionalna labilnost, osećaj treperenja celog tela, nesanice, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenzija, dobar apetit uz smanjenje telesne težine, slabost proksimalne muskulature, poremćaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta, prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi, oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida.
Menopauza može uticati na disbalans hormona
Tokom menopauze zbog hormonskog disbalansa, pada estrogena koji ima imunomodulatorni efekat, a povećanja proinflamatornih citokina dolazi do promene u funkcionisanju imunološkog sistema što doprinosi razvoju ili pogoršanju autoimunih bolesti. Neke žene prvi put razviju autoimunu bolest u periodu menopauze, a one koje imaju autoimunu bolest simptomi se mogu pogoršati u ovom periodu.
- U menopauzi dolazi češće do promena u funkciji štitaste žlezde zbog starenja, hormonskog disbalansa i imunoloških promena. Najčešće se javlja hipotireoza (smanjen rad štitaste žlezde), ali se može javiti i hipertireoza (pojačan rad štitaste žlezde), a takođe u menopauzi se češće javljaju i čvorovi odnosno nodusi u štitastoj žlezdi sa ili bez poremećaja funkcije - istakla je dr Drobnjak.
Stres, lekovi i ishrana mogu uticati na rezultate
Stres, neki lekovi (Amiodaron, Litijum, estrogeni, antacidi, gvožđe, kortikosteroidi i dr.), hrana (bogata jodom, suplementi sa biotinom, soja,) infekcije, različite bolesti, mogu uticati na rezultate hormona štitaste žlezde.
Najbolje je da se testiranje radi ujutro nakon normalno prospavane noći, u stanju odmora, na prazan stomak, ne odmah nakon fizičkog napora. Ukoliko pacijent pije Levotiroksin potrebno je da ujutro lek ne uzima, odnosno da nakon vađenja krvi, popije lek.
Koliko često bi trebalo kontrolisati hormone štitne žlezde?
Učestalost kontrole hormona štitaste žlezde zavisi od toga da li imate simptome, da li ste ranije imali granične nalaze ili da li koristite hormonsku ili tireosupresivnu terapiju?
- Ukoliko pacijent ima granične nalaze u vidu lako povišenih vrednosti TSH što je stanje koje zovemo subklinička hipotireoza, zavisi od simptoma koje pacijent ima i od vrednosti nalaza TSH, uglavnom na 2-6 meseci. Kada se uvodi supstituciona terapija Levotiroksinom prva kontrola je za 6 nedelja. Ukoliko je pacijent na hroničnoj supstitucionoj terapiji, i nalaz hormona je normalan, kontrola se radi na 6 meseci do godinu dana. Kada se kod hipertireoze uvede tiresupresivna terapija u početku je kontrola češća na 4-6 nedelja, kasnije kada se stanje stabiluzuje na 3 meseca - objasnila je za kraj dr Slađana Drobnjak.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Šta je Grejvsova bolest i kako ona utiče na vid? Endokrinolog upozorava da je rana dijagnoza ključ u lečenju
