LDL holesterol je tihi neprijatelj srca: Kardiolog objašnjava šta znači biti naizgled zdrav
O LDL holesterolu kao značajnom faktoru rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, načinima lečenja i prevenciji, govorio je doc. dr Milan Dobrić, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
- Imamo puno pacijenata sa aterosklerotskim bolestima, ali su zastupljene i srčane bolesti koje nisu samo posledica ateroskleroze. Za veliki broj oboljenja, kao što su oboljenja koronarnih arterija, angina pektoris, infarkt miokarda, koronarna bolest, primećujemo da je broj pacijenata u porastu.
Zbog čega je rana prevencija važna?
Rešenje svega toga je u dobroj prevenciji, ističe dr Dobrić.
- Da su ti ljudi imali svest i edukaciju pre 20-30 godina da prepoznaju te skrivene rizike kod sebe, koji često ne daju simptome, kao što je visok holesterol ili povišen krvni pritisak, i da su započeli prevenciju pre nekoliko decenija i pre manifestacija bolesti, mogli su da zaobiđu agresivne intervencije, agresivne terapije.
Srbija spada u grupu zemlja sa jako visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, a stručnjaci uvek ističu da je svaka prevecija bolja nego terapija.
- Nije isto ako kod pacijenta od 20 ili 30 godina sa naglašenim faktorima rizika radimo na njegovom zdravlju, nego kada se bolest već manifestuje infarktom ili srčanom slabošću. Mi svakako sve ove bolesti možemo efikasno lečiti, ali dugoročni efekti nisu isti kao kada rizike rano prepoznamo.
Ono što možemo učiniti, napominje naš sagovornik, jeste da edukujemo pacijente o tome šta su sve faktori rizika, o tome šta možemo učiniti po tom pitanju i da ipak nije sve stvar genetike.
- Ako lečimo povišen holesterol i spustimo njegovu vrednost za jednu jedinicu, mi smanjujemo rizik za preko 20% za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Neke stvari možemo korigovati navikama, dok neke moramo medikamentno uz pomoć lekara. Ono što je važno napomenuti je da postoje mnogi mitovi kada su lekovi u pitanju, da su štetni, pa pacijenti sami sebi menjanju ili koriguju terapiju, što se nekada pokaže i kao fatalno, a to je isključivo potrebno raditi uz konsultaciju sa lekarom. Nama nije cilj postizanje određenog broja u laboratoriji, već da imamo manje smrti, manje infarkta, manje intervencija, što će poboljšati i preživljavanje pacijenata i omogućiti im duži i kvalitetniji život.
Povišeni holesterol ne boli
Problem je što povišene masnoće u krvi ne daju gotovo nikakav simptom i zato faktore rizika lekari često otkriju tek kada pacijent doživi moždani ili srčani udar, a bio je "naizgled zdrav".
- Pacijenti koji su već doživeli neki problem su manje-više svesni da moraju da uzimaju terapiju. Mnogo je teže kod pojedinaca koji nisu imali nikakav simptom, koji su kako kažemo “naizgled zdravi” i objasniti im da moraju da uzimaju terpiju koja je doživotna jer će ona dati efekat za nekih 20-30 godina. To je poseban izazov, jer tu nije dovoljan jedan pregled, to je proces, to su ponavljane kontrole i diskusije sa pacijentima koji su i sami izloženi velikoj količini informacija sa raznih strana.
Povišene masnoće nisu jedini faktor rizika. Tu je i pušenje, zatim povišeni krvni pritisak za koji mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju, zatim loše navike, loši obrasci ponašanja, ističe kardiolog.
- Kod pacijenata koji u porodici imaju slične probleme, ako su srodnici prvog reda možda rano preminuli od neke kardiovaskularne bolesti, njihovi potomci su često zabrinuti i spremniji su da prihvate ranu terapiju. Međutim, to ne znači nužno da će svaki član porodice imati te probleme jer je svaki pacijent individualan. Genetika jeste važna stvar, ali ne znači da ćemo sigurno naslediti taj gen. Zato se savetuje da ti pojedinci već u dvadesetim godinama proveravaju lipide.
Statini - zlatni standard u terapiji
Jedna od zabluda koju pacijenti imaju jeste da se vrednosti lošeg holesterola mogu korgovati samo ishranom.
- Važno je napomenuti da ne možete recimo vrednosti LDL holesterola smanjiti ishranom. Posebno ne u sekundarnoj prevenciji, naročito kod osoba koje su imale recimo infarkt. Takođe, ono što znamo je da ne postoje suviše niske vrednosti LDL holesterola. On može biti i u vrednosti 0.5 i tom pacijentu se ništa neće desiti.
Kao zlatni standard u terapiji koja se preporučuje kod povišenih nivoa holesterola svakako su statini, ali postoje i druge opcije.
- Statini jesu najispitivaniji lekovi, ali nisu jedini. Imamo i druge lekove kojima možemo poboljšati dejsvo statina, lekove koje se koriste jednom mesecno ili jednom u šest meseci, koji mogu dramatično redukovati vrednosti LDL holesterola. Indikovani su kod pacijenata kod kojih uz maksimalne doze statina ne uspevamo da skinemo vrednosti holesterola, ili kod pacijenata koji imaju neželjena dejstva ako su uzimali statine.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Šta se dešava sa vašim telom kada imate visok LDL holesterol?Utiče na varenje, endokrini i nervni sistem, a evo i kako
