Imunitet nije nešto što imamo ili nemamo: Prof. dr Vešović otkriva šta svakodnevno slabi našu odbranu
Imunitet ne slabi preko noći, niti se može ojačati jednim napitkom ili šakom suplemenata. Kada se prehlade, bol u grlu, kašalj, afte ili herpes često da se ponavljaju, to može da bude znak da je organizam iscrpljen i da mu nedostaju osnovni gradivni elementi za borbu protiv infekcija. Kako na svom Instagram profilu objašnjava prof. dr Dušan Vešović, odbrana nije nešto što "imamo ili nemamo", već rezultat svakodnevnih navika i izbora.
- Način na koji živimo direktno utiče na to da li će naš odbrambeni sistem biti snažan ili oslabljen. Imunitet se ne gradi kada se razbolimo, već mnogo pre toga, kroz ono što biramo svakog dana - naglašava profesor.
Navike koje slabe imunitet
Razlozi za pad imuniteta su brojni, ali u osnovi se najčešće nalaze životne navike koje dugoročno iscrpljuju organizam. Među najvažnijima su prekomeran rad, hronični stres, fizička neaktivnost, boravak u zatvorenom prostoru i nedostatak svežeg vazduha. Ipak, kako ističe profesor, ishrana ima posebno važnu ulogu.
- Nepravilna i jednolična ishrana, preskakanje obroka i nedovoljan unos proteina ostavljaju organizam bez osnovnog materijala za stvaranje antitela. Antitela su proteinske strukture, pa ako nema dovoljno proteina u ishrani, telo nema "alat" za borbu protiv infekcija - objašnjava on.
Problem nastaje i kada organizmu nedostaju ključni mikronutrijenti.
- Vitamini, minerali i oligoelementi, poput vitamina D i C, cinka ili selena, neophodni su za pravilan imuni odgovor. Bez njih nema efikasne odbrane od virusa i bakterija - dodaje profesor.
Neredovni obroci, dugotrajno gladovanje i energetski padovi dodatno opterećuju organizam, naročito kada se udruže sa stresom i umorom. Kada se sve to sabere, imuni sistem postaje slabiji, a telo podložnije virusima, bakterijama i drugim patogenima iz okruženja.
Zašto brza rešenja ne pomažu
O imunitetu se najčešće razmišlja tek kada se pojave simptomi. Tada mnogi posežu za suplementima, velikim količinama ceđenog voća ili raznim "čudotvornim" napicima, u nadi da će brzo ojačati organizam. Profesor upozorava da takav pristup nema dugoročni efekat.
- Višegodišnju ili decenijsku nebrigu o telu ne možemo nadoknaditi tako što ćemo nedelju dana uzimati vitamine ili antibiotike, a potom se vratiti starim navikama. S druge strane, pravilna i raznovrsna ishrana, dovoljan unos proteina i mikronutrijenata, redovni obroci, kvalitetan san i fizička aktivnost temelj su snažnog imunog sistema. To su jednostavne, ali ključne stvari koje određuju koliko ćemo biti spremni da se branimo - poručuje prof. dr Vešović.
