Može li giht oštetiti funkciju bubrega? Reumatolog otkriva rane simptome i ko je u najvećem riziku
Giht je upala zglobova uzrokovana taloženjem kristala mokraćne kiseline. Ova kiselina nastaje razgradnjom purina, koji se proizvode u organizmu, ali se unose i hranom. Problem nastaje kada bubrezi ne izlučuju dovoljno mokraćne kiseline ili kada je unos purina prevelik, što dovodi do njenog nagomilavanja.
Reumatolog dr Ivica Jeremić za naš portal objašnjava kada giht "preti" bubrezima.
- Kada je nivo mokraćne kiseline povišen, ona se taloži u zglobovima, tetivama, pa čak i drugim tkivima i organima, izazivajući upalu. Najčešće se kristali prvo nakupljaju u zglobovima stopala, zbog čega kod više od 90 odsto pacijenata prvi simptom gihta predstavlja upala korena palca.Pacijenti se često bude sa jakim bolom u tom zglobu, koji je topao i crven, a ponekad je bol toliko intenzivan da zglob ne smeju ni da dodirnu. Često može doći i do oticanja celog stopala i skočnog zgloba. Prvi napad gihta obično traje nekoliko dana, najčešće do sedam, i povlači se bez trajnih posledica - navodi dr Jeremić.
U početku napadi gihta mogu biti retki, jednom ili dva puta godišnje, ali kako bolest napreduje, postaju učestaliji i zahvataju sve više zglobova, a nelečeni giht može trajno oštetiti zglobove.
Boemski stil života i rizik od gihta
Napadi gihta se obično dešavaju kad pacijenti unesu veliku količinu hrane koja sadrži purine i to naročito u kombinaciji sa alkoholom. Purini se nalaze u velikoj količini u crvenom mesu, a sa druge strane alkohol smanjuje izlučivnje mokraćne kiseline.
- I upravo, najviše pacijenata sa gihtom imamo u periodu između Svetog Nikole i Božića, kad se unose velike količine hrane i alkohola. Giht se nekada nazivao i „bolest kraljeva“, jer su jedino oni bili nekada u prilici da jedu velike količine mesa i unose puno alkohola.
Značajan deo pacijenata koji boluju od gihta su obično boemi, koji uživaju u hrani i piću. I upravo, iako je giht jedino hronično zapaljenje zglobova koje je potpuno izlečivo, u praksi se to retko dešava, jer najveći broj pacijenata se teško odriče „boemskog života“.
Pacineti sa gihtom često boluju od etaboličkog sindroma, odnosno imaju povišen šećer, krvni pritisak, povišene masnoće u krvi i često su gojazni. Sve to značajno povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata sa gihtom.
Kako giht utiče na funkciju bubrega?
Giht odnosno povišena mokraćna kiseline može prilično loše da utiče na bubreg. S jedne stran mokraćna kiseline može da se taloži u samom tkivu bubrega i da postepeno dovodi do propadanja funkcije bubrega. Od nje mogu da se naprave i bubrežni kamenčići.
- Kod svakog pacijenta koji ima oštećenje bubrega i povećanju mokraćnu kiselinu, trebalo bi sprovesti lečenje, jer će visoka mokraćna kiselina kroz vreme sigurno pogoršati rad bubrega. Sa druge strane, bubreg koji je bolestan, manje izlučuje mokraćne kiseline, zbog čega mokraćna kiseline raste u krvi, što opet oštećuje bubreg, odnosno na neki način nelečeni pacijenti upadaju u „začarani krug“ objašnjava naš sagovornik.
Kontrola ishrane i tečnosti
Kod pacijenata koji imaju povišenu mokraćnu kiselinu jedan od najvžnijih koraka je da unose dovoljnu količinu tečnosti - najmanje 2.5 L dnevno. Tečnost bi trebala da bude u obliku vode ili nezaslađenog čaja.
- Prosti šećer, a pre svega fruktorza povećavaju mokraćnu kisleinu u krvi. Takođe od ključne važnosti je da se ograniči količina alkohola, ako pacijent nije već u mogućnosti da ga se kompletno odrekne, i to naročito piva i žestokih pića. Treba ograničiti unos crvenog mesa i mesnih prerađevina. Iako se ranije mislilo da purini iz biljne hrane mogu da pogoršaju giht danas se zna da to nije tačno i pacijentima se savetuje da u ishranu ubace što više namirnica biljnog porekla, pre svega povrća.
Važno je i smanjenje telesne težine i koliko je godi moguće smanjenje unosa slatkiša. Slatkiši i visoka telesna težina dovode do tzv insulinske rezistencije, a ona je direktno povezana sa porastom mokraćne kiseline u krvi.
Lekovi koji se koriste za smanejnje mokraćne kiseline u krvi su bezbedni i požljni kod pacijenata sa smaenjneom funkcijom bubrega, samo se kod ovakvih pacijenata moraju prilgoditi doze ovih lekova.
- Problem nastaje kad pacijenti sa lošom funkcijom bubrega uzimaju neke lekove za bolove. Lekovi iz grupe nesterodinih antitinflamatornih lekova, kao što su diklofenak ili ibuprofen, smanjuju protok krvi kroz bubreg i mogu značajano da pogoršaju funkciju bubrega, a ko su bubrezi prethodno oštećeni. Iz tog razloga je važno da se pacijenti sa gihtom uvek obrate lekaru, kako bi se pravilno odabrali lekovi za lečenje gihta, koji neće loše uticati na bubreg, ako je već oštećen - ističe dr Jeremić.
Koliko često treba kontrolisati bubrege ako imate giht?
To zavisi od toga u kojoj se fazi nalazi pacijent. Na početku, kad se postavi dijagnoza gihta, uvod se lekovi za smanjenje mokraćne kiseline. Mokraćna kiseline treba da se snizi do određene mere, a lekari na osnovu vrednosti mokraćne kiseline povećavaju dozu lekova. Kada se postignu odgovrajuće vrednosti mokraćne kiseline sasvim je dovoljno da se kontrola obavi na 6 meseci i po potrebi koriguje terapija.
- Nažalost, blaga i umereno teška oštećenja bubrega ne daju nikakve simptome. Bubreg može tiho da propada godinama, a da pacijent uopšte nije svestan. Kod težih oštećenja bubrega javljaju se otoci nogu i otoci kapaka, povišen krvni pritisk koji se teško reguliše, umor i opšta slabost. Iz tog razloga, pacijnti gihtom treba jednom u 6 meseci da urade i analize koje procenjuju funkciju bubrega. Danas, srećom postoje lekovi koji mogu usporiti napredovnje bubrežne slabosti i jako je važno da se uvedu na vreme.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Kako psorijaza napada zglobove? Reumatolog upozorava da nelečeni psorijazni artritis vodi ka invaliditetu
