Atrijalna fibrilacija, najčešća srčana aritmija, pogađa 180.000 ljudi u Srbiji: Stručnjaci o najsavremenijim terapijama koje spasavaju živote
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje organizovao je simpozijumu „Savremeni pristup u lečenju atrijalne fibrilacije – novine i kontroverze“ koji je okupio je veliki broj domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti kardiologije i elektrofiziologije.
Stručnjaci će govoriti o savremenim terapijskim pristupima, novinama u lečenju, kao i o aktuelnim dilemama u zbrinjavanju pacijenata s atrijalnom fibrilacijom. Program obuhvata stručna predavanja, diskusije i razmenu kliničkih iskustava lekara.
Simpozijum je okupio eminentne stručnjake iz zemlje i inostranstva, a među panelistima su bili prof. dr Zoran Jović, dr Jan Matevs (Slovenija), prof. dr Tatjana Popara, prof. dr Zoran Perišić, prof. dr Petar Otašević i doc. dr Dragana Unić Stojanović.
- Atrijalna fibrilacija je najčešća aritmija koju imamo u kliničkoj praksi. Smatra se da oko 180 hiljada ljudi u Srbiji ima ovu aritmiju. Prevalenca je dva do četiri odsto u opštoj populaciji, ona dobija epidemijske razmere i očekuje se da će se broj pacijenata s ovom aritmijom udvostručiti u narednih par decenija. A zašto nam je važna? Zato što povećava rizik smrtnog ishoda, povećava posebno rizik moždanog udara i zahteva česte hospitalizacije. Ovi pacijenti često posećuju službe hitnih pomoći, tako da aritmija značajno smanjuje kvalitet njihovog života - istakao je dr Dejan Kojić, kardiolog a Instituta "Dedinje".
Osnova lečenja je kateterska ablacija
Pored antiaritmijske terapije, savremeni pristupi lečenju, pre svega kateterska ablacija, danas predstavljaju jednu od najefikasnijih opcija za kontrolu ovog poremećaja srčanog ritma.
- Naš simpozijum danas je posvećen upravo ovoj aritmiji zbog tih razloga i želimo da naglasimo da je danas osnova lečenja ili terapija prvog izbora za ovu aritmiju kateterska ablacija koju radimo na Institutu "Dedinje" već godinama. Važno je naglasiti da bi ovu intervenciju trebalo uraditi na vreme. Atrijalna fibrilacija je hronična, doživotna bolest i kao i za sve hronične bolesti, prevencija je važna, odnosno ne bi trebalo čekati da se intervencija uradi suviše kasno jer tada ni sama procedura neće biti dovoljno efikasna - dodao je dr Kojić.
Individualizovani pristup pacijentima je neophodan
Takođe, podjednako je važno prepoznati koje grupe pacijenata zahtevaju prioritet u lečenju. Upravo zbog različite kliničke slike i intenziteta simptoma, pristup svakom bolesniku mora biti individualizovan, a posebna pažnja usmerena na one kod kojih poremećaj srčanog ritma značajno narušava opšte zdravstveno stanje.
- Ono što je veliki ponos nas koji radimo na Institutu "Dedinje" jeste da smo poslednje tri godine zapravo tri puta povećali broj intervencija koje se rade na institutu. To je postignuto nabavkom nove opreme, obučavanjem novih lekara koji to rade i zaista jednom jako dobrom i savremenom organizacijom rada. Ono što je podatak za ponos, i što mi stalno i često ističemo, jeste da se u našoj bolnici ni na jednu intervenciju, uključujući i ablaciju atrijalne fibrilacije, ne čeka duže od 30 dana. Tako da su najsavremenije tehnike lečenja dostupne našim građanima u zaista veoma razumnom vremenskom periodu - rekao je prof. dr Petar Otašević, kardiolog i upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Pacijenti različito doživljavaju ovu vrstu poremećaja ritma, a najugroženiji su bolesnici koji imaju najviše simptoma.
- Neki to jako teško doživljavaju. Kod bolesnika koji imaju druge pridružene bolesti kao što je srčana slabost ili bolesnici koji su prethodno imali infarkt miokarda mogu dovesti, pojava ove aritmije može dovesti do pogoršanja njihovog opšteg zdravstvenog stanja, pa i hospitalizacije. Tako da prioritet dajemo bolesnicima kod kojih ova aritmija dovodi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja, kao i bolesnicima koji imaju najviše simptomatsku formu bolesti - dodao je prof. dr Otašević.
Kateterska ablacija bezbednija i od lekova, pokazuju studije
Jedan od panelista na simpozijumu bio je i dr Jan Mateuš, kardiolog iz Ljubljane.
- Radim kateterske ablacije, to jest zahvate koji se rade kroz žile u preponi. Ti zahvati su namenjeni lečenju atrijalne fibrilacije i drugih poremećaja srčanog ritma. Ovo je tehnički vrlo napredan zahvat, radi cela ekipa, ne samo doktor. Na taj način pronalazimo te regije u srcu koje stvaraju tahikardiju i tako rešavamo problem.
Ovaj zahvat se može raditi zagrevanjem - radiofrekventna ablacija, zatim hlađenjem - krioablacija, ili sa elektroporacijom (eng. pulsed field ablation).
- Ovi zahvati su se veoma razvili u poslednjih 10 godina, tako da su vrlo bezbedni za pacijente i veoma su efikasni. Ima puno studija koje pokazuju da je to bolje nego uzimanje lekova i ima manje komplikacija i puno su efikasnije. Ti su zahvati čak toliko bezbedni da se to puno radi kod dece koja imaju više od pet godina ili više od 25 kilograma težine, a ishod lečenja je isti kao i kod odraslih. Radi se i kod beba, ali to je ređe - dodao je dr Mateuš.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Atrijalna fibrilacija: 10 činjenica koje morate znati o najčešćoj aritmiji
