Diskus hernija: Doktorka o simptomima, uzrocima i savremenim načinima lečenja
Diskus hernija danas je među najčešćim uzrocima bolova u leđima i vratu, ali i tegoba koje se šire niz ruke ili noge, ozbiljno narušavajući kvalitet života. Iako se najčešće povezuje sa starijom populacijom, sve češće pogađa i mlađe, posebno one koji dugo sede, imaju loše držanje ili su izloženi svakodnevnom fizičkom naporu.
Bol se može javiti iznenada, ali se često razvija postepeno – od blage nelagodnosti do intenzivnih simptoma koji otežavaju kretanje i obavljanje čak i najjednostavnijih aktivnosti. Stručnjaci upozoravaju da je pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatno lečenje ključno za sprečavanje komplikacija i razvoja hroničnih problema sa kičmom.
- Diskus hernija predstavlja pomeranje ili izbočenje međupršljenskog diska u međupršljenski otvor ili kičmeni kanal, pri čemu može doći do pritiska i oštećenja kičmenih živaca i/ili korena nerva - objašnjava mr dr Slađana Marković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i specijalista medicine bola i otkriva šta je međupršljenski disk:
- Međupršljenski disk (intervertebralni disk) je želatinozna pločica koja se nalazi između tela dva pršljena. Njegova glavna funkcija je da amortizuje pritiske i omogući pokretljivost kičme. Disk je avaskularna struktura, što znači da nema sopstvene krvne sudove; hranljive materije se transportuju difuzijom iz okolnih kapilara. Poremećaj u snabdevanju diska kiseonikom i glukozom može izazvati gubitak vode, smanjenje elastičnosti i otpornosti na pritiske, što dovodi do mehaničkog oštećenja poput naprsnuća, fragmentacije ili “pucanja” diska - upozorava doktorka Marković.
Faktori rizika
Prema njenim rečima na nastanak diskus hernije utiču:
* godine starosti
* nasledni faktori
* težak fizički rad ili rad u prinudnim položajima
* vibracije, loši mikro- i makroklimatski uslovi
* gojaznost, pušenje
* psihosocijalni faktori: depresija, anksioznost
Savremeni način života, nedostatak fizičke aktivnosti, dugotrajno sedenje ili stajanje, nepravilno vežbanje i stres dodatno povećavaju rizik.
Simptomi diskus hernije
Oštećenja diska, navodi doktorka Marković, mogu biti različita – od “bubrenja” do “pucanja” – što se odražava i na kliničku sliku:
* probadajući ili sevajući bol u nozi ili ruci
* izmenjeno osećanje na koži
* slabost stopala ili ruke
* smetnje sa mokrenjem ili stolicom
- Bol kod diskus hernije razlikuje se od prolaznog bola u leđima: intezivan je, često se širi u ekstremitete, praćen je trnjenjem, grčevima i noćnim bolovima, a može izazvati i teškoće u kretanju.
Lečenje
Lečenje diskus hernije može biti konzervativno ili operativno:
Konzervativno lečenje
Oko 90% pacijenata oporavi se konzervativnim pristupom.
Principi lečenja zavise od simptoma i neurološkog nalaza pacijenta i uključuju:
* edukaciju pacijenta o stanju i prognozi
* obuku zaštitnih položaja i pokreta za kičmu
* medikamentoznu terapiju: lekovi protiv bola, upale i edema
* fizikalnu terapiju: elektroterapija, magnetoterapija, laser, mehanoterapija
* specijalizovane metode: horizontalna terapija, spinalna dekompresija, akupunktura
* banjsko lečenje: toplo sumporno blato i voda pomažu relaksaciji muskulature, smanjenju bola i boljoj cirkulaciji
- Pacijenti se obučavaju individualnom programu vežbi i pravilnom izvođenju pokreta u svakodnevnom životu. Redovno izvođenje vežbi i pridržavanje zaštitnih položaja smanjuje rizik od recidiva bolesti - kaže dr Slađana Marković.
Operativno lečenje
Neophodno je kada postoji:
* progresivna slabost mišića
* poremećaji mokrenja ili stolice (sindrom kaude ekvine)
* potvrđena diskus hernija sa intezivnim bolom koji ne popušta nakon 30 dana adekvatnog konzervativnog lečenja
- Hirurške metode variraju od endoskopskih do složenijih neurohirurških intervencija. O tipu operacije odlučuje neurohirurg ili spinalni hirurg. Iako su operacije danas bezbedne, postoji rizik od infekcije, ožiljaka ili recidiva hernije.
Najčešće greške pacijenata
* predugo mirovanje i izbegavanje aktivnosti
* samoinicijativno uzimanje ili prekidanje lekova
* odlazak na neproverene tretmane
* neprimenjivanje zaštitnih položaja i pokreta
* vraćanje ranijim aktivnostima bez adekvatnog oporavka
Preventivne mere
* redovna fizička aktivnost
* izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja
* pravilno podizanje tereta i zaštitni položaji
* rekreativno šetanje, plivanje, vožnja bicikla
* kontrola telesne težine i stresnih situacija
* prilagođen intenzitet vežbi u teretani
- Diskus hernija ima dobru prognozu. Mnogi ljudi imaju diskus herniju bez simptoma. Pravovremeni odlazak kod lekara i početak lečenja sprečava dalje oštećenje diska, nerva i mišića, i omogućava brži povratak normalnim životnim aktivnostima - kaže dr Slađana Marković.
