Odvajanje mrežnjače: Oftalmolog otkriva kako tihi simptomi oduzimaju vid

Mrežnjača je nežna, tanka opna koja oblaže unutrašnjost oka i omogućava vam da vidite. Kada se ona odvoji od svoje osnove, ćelije koje primaju svetlost ostaju bez hrane i kiseonika, ako to stanje potraje, vid može biti trajno oštećen. Više o tome za naš portal objašnjava prim. dr Siniša Babović, oftalmolog Upravnik Klinike za očne bolesti, Univerzitetski klinički centar Vojvodine. Ipak, naglašava da je važno odmah se javiti lekaru, jer iako je reč o ozbiljnom stanju, uz pravovremenu reakciju u velikom broju slučajeva uspešno se leči.

- Jedan od glavnih „krivaca“ su prirodne promene u oku. Sa godinama, želatinozni sadržaj koji ispunjava oko, staklasto telo, počinje da menja strukturu, raspada se i odredjenim delovima se zgušnjava i može da povlači mrežnjaču. U tom procesu može doći do njenog pucanja i kasnijeg odvajanja.

Kratkovidost kao prvi faktor rizika

Postoje i faktori rizika ističe dr Babović, kao što su: visoka kratkovidost (miopija), starije životno doba, posebno posle 50. godine kada počinje spontano odvajanje staklastog tela, prethodne operacije oka, naročito katarakta, povrede oka i promene na periferiji mrežnjače.

Ipak, važno je naglasiti da se ovo stanje može javiti i kod osoba bez prisutnih jasnih faktora rizika.

Simptomi koje ne treba zanemariti

Za razliku od mnogih drugih stanja, ablacija mrežnjače gotovo nikada ne izaziva bol, zbog čega pacijenti često zanemaruju prve simptome, kako ističe naš sagovornik, a zatim otkriva one ključne:

• bljeskovi svetlosti („varnice“), naročito vidljivo u mraku
• naglo povećanje broja „mušica“ ili tačkica koje plutaju pred okom
• osećaj senke ili „zavese“ koja se širi preko vidnog polja
• iznenadno slabljenje vida

- Smatram da je važno reći da svaki od ovih simptoma ne znači da je došlo do ablacije, ali znači da je potreban pregled. Drugim rečima, nema razloga za paniku, ali ima razloga za reakciju.

Kada je neophodno da se odmah javite oftalmologu?

U medicini stvari retko kada su potpuno jednoznačne, pa tako i u ovom slučaju hitnost zavisi od stadijuma promene, kaže dr Babović. Zatim dodaje: - Kada postoji samo pukotina bez odlubljenja, problem se obično rešava jednostavnije. Međutim, ako je do odlubljenja već došlo, presudnu ulogu ima makula, centralni deo mrežnjače zadužen za jasan vid, čitanje i prepoznavanje lica.

- Ukoliko makula nije zahvaćena, važno je reagovati što pre, idealno u roku od 24 do 48 sati, ukoliko to opšte stanje pacijenta dozvoljava. I kada je makula već zahvaćena, lečenje ima smisla i može dati dobre rezultate, iako oporavak vida može biti ograničen.

Savremene studije pokazuju da i intervencije urađene u roku do sedam dana, kada makula nije odvojena, mogu doneti zadovoljavajuće ishode, što je značajno u realnim uslovima kada se određuju prioriteti lečenja.

Lečenje

Lečenje zavisi od nalaza na pregledu. Dr Babović objašnjava da u ranim fazama, kada postoji pukotina sa ili bez minimalnog odlubljenja, primenjuju se metode poput lasera, kojim se mesto pukotine „zapečati“, odnosno stvara se ožiljak koji sprečava dalje odvajanje, kao i krioterapije (zamrzavanja), koja ima sličan efekat, iako se danas ređe koristi.

Kod većeg odlubljenja, gde ove metode nisu dovoljne:

• vitrektomija – uklanja se želatinozni sadržaj iz oka i zamenjuje gasom ili silikonskim uljem kako bi se mrežnjača vratila na mesto, ove supstance je guraju da polegne
• postavljanje serklaža – oko oka se postavlja obruč, poput kaiša, koji kontrolisano zateže očnu jabučicu i omogućava da se mrežnjača lakše priljubi uz svoju osnovu

Izbor metode je individualan i zavisi od nalaza i odluke oftalmologa.

Šta nakon operacije?

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na oporavak i svakodnevni život nakon intervencije.

- Ako je u oko postavljen gas, nije dozvoljeno putovanje avionom dok se on ne resorbuje. Gas se obično sam povuče za oko dve nedelje, nakon čega se pacijent postepeno vraća u uobičajene aktivnosti, uz izbegavanje većih fizičkih napora narednih mesec dana. U pojedinim slučajevima potrebno je držati glavu u određenom položaju prvih nekoliko dana nakon operacije, što može biti neprijatno, ali je važno za uspeh lečenja.

Najčešće pitanje pacijenata je da li će im vid biti kao pre, a odgovor zavisi, kaže naš sagovornik,  pre svega od toga da li je makula bila zahvaćena i koliko je brzo lečenje započeto uz pravovremenu reakciju. Šanse za dobar oporavak vida su tada značajno veće.

- Iz iskustva u radu sa ovim pacijentima, mogu da kažem, razlika između dobrog i lošijeg ishoda najčešće nije u tehnici operacije, već u trenutku kada se pacijent javi. Ljudi često čekaju, nadaju se da će proći, naviknu se na smetnje, a oko im zapravo sve vreme šalje jasne signale - kaže dr Siniša Babović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Mušice pred očima nisu uvek bezazlene, oftalmolog otkriva koji simptomi su alarm za uzbunu