- Pored verskog posta koji mi je poznat od malena, prvi put sam čula za terapijski post i susrela se s tom idejom čitajući knjigu Monah Kalist, gde se teški bolesnici leče višednevnim postom i molitvom u manastiru. Posle nekoliko godina ponovo sam, tražeči neke medicinske podatke, naišla na članke i naučne radove koji govore o gladovanju kao načinu korekcije određenih fizioloških procesa u organizmu. Svi ti znaci na putu su se slagali do momenta kada sam kod sebe prepoznala prve znake insulinske rezistencije. Jela sam previše hrane, često, i stalno sam imala potrebu za slatkišima – priča Marija Krivačić.
Sistem za varenje se odmori i spremi za sutrašnji dan
Kako je Marija oduvek prvo tragala za prirodnim metodama čuvanja zdravlja, odlučila se za povremeni post.
- Sećam se da sam prethodno pročitala sve što sam o ovoj temi pronašla na internetu i nekoliko knjiga iz raznih knjižara. Razgovarala sam i sa zdravstvenim radnicima o benefitima povremenog posta za zdravlje. Što je najvažnije, ono što se dešava u organizmu tokom ovog režima podržava prirodne procese u telu, pa mi je, kao farmaceutu, bilo blisko da to i razumem. Insulin, odgovoran za skladištenje šećera u naše telo ima dovoljno vremena da “završi posao”, sistem za varenje se odmori i spremi za sutrašnji dan, energija se troši na razgradnju masti i čišćenje i obnavljanje tkiva.
Za početak Marija je izabrala režim koji je i najpopularniji, 16/8.
- Za mene je to značilo da se doručkuje u 10 sati pre podne, ruča oko 15 sati i lagano večera u 18 sati. U periodu od 18 sati do 10 sati sledećeg dana dozvoljena je samo voda i biljni čaj. Kafu sam takođe uzimala ponekad, ali bez šećera i mleka. U krevet sam počela da idem ranije, najkasnije do 23 sata. Tako nisam osećala noćnu glad. Već prvih dana sam se ujutru budila lakše i nisam više odlagala alarm na telefonu.
Morala sam da zaboravim na grickalice
Ispočetka joj je, priznaje, ipak bilo neobično i teško jer je imala stare navike - da na svaka dva sata nešto gricka.
- U toku prve dve nedelje sam imala česte glavobolje koje su bile izazvane nedostatkom tečnosti. Kada sam počela da uzimam više vode to je nestalo. Sada mi je normalno da u toku dana popijem minimum 10 čaša vode. Takođe, prvih dana sam ujutru odmah uzimala slatkiše, voće i žitarice, osećala sam da mi je to nedostajalo. Pokazalo se da je ispravno jer ugljeni hidrati uzeti u prvom delu dana imaju dovoljno vremena da se razgrade, a ne da se čuvaju u rezervama.
Izgubila sam i nekoliko kilograma "viška"
Marijin ručak je uglavnom sadržao proteine i masti, u samom početku bilo je i malo mesa, a kasnije se period poklopio sa uskršnjim postom, pa je meso zamenila biljnim proteinima iz mahunarki.
- Prvi put sam uspela bez ikakvih problema da počnem i završim uskršnji post. A sve koristi povremenog posta brzo sam osetila, pa sam iskoristila i u svoje svakodnevne navike ubacila i planiranje zdravih i kvalitetnih obroka. Vremenom se smanjila količina hrane koju sam uzimala, pa je nestalo i nekoliko suvišnih kilograma. Prošlo je četiri godine od moje odluke da primenjujem ovu naviku u ishrani. Sada je preporučujem svima za očuvanje zdravlja. Odavno sam prestala da mislim o insulinskoj rezistenciji, osećam da imam više energije tokom dana, koža mi je lepša, a ujutru ustajem na prvi alarm – kaže Marija Krivačić.
NE PROPUSTITE
