Ja sam mama dečaka kog sam dobila iz donacije spermatozoida: U krštenici mu stoji samo moje ime, ime oca je prazno

Ja sam mama jednog dečaka kog sam dobila iz donacije spermatozoida. Moj maleni dečak ima tri godine. Ja sam sama mama. U krštenici mog deteta stoji samo moje ime. Ime oca je prazno.

Imala sam muža i imali smo život za koji bi mnogi rekli da je savršen. Meni nije bio. Iza četiri zida samo smo mi znali šta se tačno dešava. Moj muž nije želeo dete.

Moj tadašnji muž želeo je provod, kafane, izlaske. Često bi mi govorio da nam ne treba “to” u životu i da on sebe ne vidi u ulozi oca. Nekako nisam mogla da to prihvatim. Činilo mi se da će se to sve promeniti vremenom, da će shvatiti, da će ga tuđa deca podstaći na razmišljanje. Tako su godine prolazile. On nije želo, a ja sam želela. Kad prebrojim sve naše godine, bilo ih je mnogo. Bili smo zajedno deceniju pre braka i bilo nam je lepo. Uživala sam pored njega, činio me srećnom i falilo mi je samo to, malo.

“Zar ne bi voleo da imamo jedno malo biće koje je pola ja, a pola ti?”, rekla bih ponekad. Na to je odgovarao osmehom, uz opasku da sam mu ja sasvim dovoljna. Moj tadašnji muž je voleo samo sebe. To sam shvatila kasnije, zahvaljujući mnoštvu psihoterapija. Njegov način života bio je najbolji, naš način života bio je svima čaroban. Na Instagramu, da.

Godine su prolazile i prolazile. Slike na Instagramu su se nizale. Putovanja. Letovanja. Obilasci. Restorani. Izlasci. Moja kratka crvena haljina i on. Njegove ruke oko mog struka. Lajkovi su se nizali, a ja sam se lomila iznutra. Tražila sam odgovore na sva pitanja. Merila ljubav prema njemu, zamišljala devojčicu koju grlim. Liči na mene i smeje se kao on.

Molila sam ga. Plakala. Pokušavala da ga prevarim plodnim i neplodnim danima.

Svađala se ponekad. Nije želeo. Govorio bi mi jasno i glasno – sve si to znala i kad si se udavala za mene, ja ne želim decu, meni je ovako dobro. Te svađe pretvarale su se u mučenje, u raskol i u udaljavanje. Da do toga ne bi dolazilo, ćutala sam. Ćutala sam jer je tako bilo lakše.

Jednog jutra sam ustala i odlučila da pođem svojim putem. Spakovala sam kofere i otišla. Ostavila sam i njega i svu ljubav koju sam imala u tom trenutku. Potpuno prazna, napustila sam grad i otišla u manje mesto da živim.

Inseminacija je uspela iz prvog pokušaja, neverovatno!

Dok sam sa stomakom koračala ka bolnici na pregled, ugledala sam ga, u daljini. Nije me video. Posle razvoda nismo se viđali puno, nekako nije više imalo šta da se kaže. Čini mi se da se promenio. Držao je jednu ženu za ruku. Prošla me je neka jeza. Nisam želela da me vidi, nisam želela ni ja njega da vidim. Dovoljno je bilo i ovo.

Kad sam ugledala mog dečaka i njegove oči, moj svet se okrenuo naglavačke.

Ti, koja čitaš ovo, znaj da je tvoja želja vrednija od bilo čije zapovesti. Ne daj ti uzmu želju. Ispuni je.

Šta je to donacija ćelija?

Donacija je procedura koja za cilj ima human čin, a to je stvaranje novog života. Ukoliko žena nema svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije) iz bilo kog razloga, ili ukoliko muškarac nema svoje spermatozoide (takođe iz bilo kog razloga) pribegava se IVF postupku s doniranim ćelijama. Ukoliko ni muškarac ni žena nemaju svoje reproduktivne ćelije, neophodan je donirani embrion. Doniraju se jajne ćelije ili spermatozoidi (polne ćelije) ili embrioni.

Prenela: Violeta Nedeljković

Izvor: ivfcentar.rs/Zdravlje.Kurir.rs