Odbijao sam da poverujem da sam imao napad angine pektoris: Usledila je ugradnja stentova i potpuna promena načina života

- Prvi simptomi su se javili u vidu stezanja i spazma u grudima. Trajali su oko dva sata svaki, a ukupno dva, u razmaku od šest dana. Simptomi se javljaju povremeno i oni nisu tako jaki u početku, pa ih ljudi i ne detektuju na pravi način. I to se sve dešava dok ne dođe do nekog drastičnog događaja kao što je srčani udar, angina pekturis, što se meni desilo pre dve godine. Tada sam odbijao da poveruje da je to srčani udar, tj. napad angine pektoris, i onda sam redovnim putem tražio rešenje, i tražio šta je uzrok, da bi saznao da je u pitanju bio napad angine pektoris. Međutim, prošlo je malo više vremena, dijagnoza je ustanovljena dva meseca nakon napada angine pektoris, jedino što je moglo da se uradi bilo je da se plasiraju stentovi, pošto su to preporučivali lekari pre nego bajpas, tj. premošćavanje krvnih sudova koji su se zapušili - priča Slobodan. 

- Nakon prve uspešne intervencije osećao sam se bolje, ali ne sasvim, zato što je bilo više zatvorenih grana srčanih arterija, koje nije bilo moguće tretirati odjednom. Najveći izazov je bio u tome kako doći do sledeće intervencije, s obzirom na njenu težinu i složenost. 

Do ovog problema Slobodana je dovela porodična holesterolemija, tj. takozvani genetski holesterol. 

- Uzrok tome je ta porodična hiperholesterolemija za koju sam ja znao i pre 25 godina da je imam, nasledio sam je sa očeve strane. Međutim nisam se odgovorno nosio, nisam odgovorno uzimao terapiju - priznaje Slobodan. 

Slobodan je od tada morao da promeni i neke životne navike i sada na mnoge stvari gleda drugačije. 

- U takvim slučajevima život se promeni čoveku iz korena, u vidu menjanja svih životnih navika i svesti o novonastalim ograničenjima. Morao sam da promenim i sada redovano uzimam terapiju. Volja za kvalitetnim, "starim" životom vodila me je napred i nije mi dala da potonem. Takođe sam na programu za inovativne lekove koji se uzimaju dva puta godišnje injekcijnim putem u Kliničkom centru Srbije. Nivo kvaliteta života se od sada poboljšao uz uzimanje redovne, svakodnevne terapije kao i povremenih terapija u vidu novih efikasnih medikamenata, a na kontrole idem prema potrebi. 

Slobodan je i tata, i kaže da  će i svoje dete savetovati da se, kada odraste i za to dođe vreme, iskontroliše u pogledu rizika za kardiovaslukarna oboljenja. 

- Moje dete je još uvek malo, ali čim budu bili ispunjeni uslovi da se vidi da li ima naslednu hipercholesterolnemiju, to ću sigurno odraditi i, naravno, odgovorno se odnositi prema tome.

Svi trebalo da urade skrining test za LDL 

U ranijem intervjuu za Zdravlje Kurir,  prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS) istiakla je da bi svi trebalo da urade skrining test za LDL holesterol. 

Ona kaže da je najveći problem što pacijenti sa povišenim lošim holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome.

– Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.

Nakon skrininga vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i pacijenta uputiti na dalje lečenje.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.