Doktorki Mirjani sa 42 godine dijagnostikovan reumatoidni artritis: Ni da se rukujem s pacijentima nisam mogla, ali se nisam predavala

- Imala sam 42 godine kada mi je dijagnostikovan reumatoidni artritis (RA) i ta vest me je pogodila kao grom iz vedrog neba. Najveći problem je bio da shvatim da sam se ja razbolela. Razlog zbog čega sam prihvatila da vodim Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije je taj strašni osećaj: "Zašto ja baš da se razbolim? Šta sam ja tu pogrešno u životu uradila? Čime sam doprinela da se razbolim?" - počinje priču dr Lapčević, koja je i predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije. 

- Ima tu jedan moment koji je vrlo značajan, a to je da sam ja u trenutku kada sam dobila prvi put biološki lek, bila u studiji. Shvatila sam da je to najbrži put da dođem do biološkog leka. Jer da biste dobili biološki lek o trošku Republičkog fonda, vi morate tačno da zadovoljite sve kriterijume, a može da nedostaje vrlo malo da dođete do leka. U tom trenutku ja sam bila ta koja ne zadovoljava sve kriterijume. Tako da kada se pojavila mogućnost da uđem u tu studiju, ja sam to oberučke prihvatila i bila sam pet godina u studiji i posle toga još dve godine kompanija nam je davala taj lek gratis. Tako da je i to jedan od načina da se dođe do biološkog leka brže. Želim da ohrabrim obolele da, kao i ja, private studije jer su kontrole i praćenje potencijalnih neželjenih efekata tokom studija veoma kontrolisani u nameri da se ni na koji način obolelom u studiji nanese bilo kakva šteta.

Sve je počelo kao jak umor i ukočenost

Sve je počelo u martu 1996, posle nedelju dana lečenja prehlade, kada je naša sagovornica počela da oseća sve veću iscrpljenost i malaksalost. 

- Kako su počeli da me bole i otiču mi sitni zglobovi šaka i stopala, i kada se pojavila jutarnja ukočenost duža od 30 minuta, shvatila sam da treba da se obratim reumatologu. Bolest mi je dijagnostikovala prof. Radmila Petrović sa Instituta za reumatologiju u Beogradu, trideset dana posle pojave prvih simptoma, i odmah predložila hemijski lek.

Kako je Mirjana i sama lekar, prihvatila je predloženu terapiju i strogo je poštovala savete stručnjaka. 

- Veoma je važno lekove uzimati tačno onako kako je reumatolog predložio. Moje dve drugarice, neuropsihijatri, rekle su mi da moram da prihvatim bolest, da je poštujem i dam sve od sebe da lekovi zaustave bolest.

Brz povratak sa bolovanja 

Posle 30 dana bolovanja Mirjana je počela da radi, korak po korak vratila je izgubljenu snagu i nije otišla u invalidsku penziju. 

- U početku je bilo teško. Brzo sam se zamarala, nisam mogla da se rukujem s pacijentima zato što me je šaka pri stisku jako bolela. Kada bih došla s posla, morala sam da spavam po dva sata da povratim životnu energiju. Uveče bih išla rano na spavanje da bih ujutru mogla da radim. Nisam otišla u invalidsku penziju. Radila sam kao izabrani lekar do 65. godine. Oko 1.800 građana mi je ukazalo poverenje da im budem izabrani lekar i bilo mi je zadovoljstvo raditi s njima. Polovinu radnog veka bila sam izabrani lekar u DZ „Dr Simo Milošević“ na Čukarici, a drugu polovinu u DZ „Voždovac“.

Kroz Udruženje i sada pomažem pacijentima 

Ni nakon odlaska u penziju, doktorka Mirjana nije prestala da radi. Aktivna je u Udruženju obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS), čiji je predsednik od osnivanja 2007. I kako kaže, dijagnoza sa kojom živi donela joj je i nešto lepo – zadovoljstvo da pomaže drugima. 

- Preko udruženja često sam u prilici da pomognem onima koji mi se za pomoć obrate i srećna sam zbog toga. Misija ORS-a i jeste pomoć obolelima od reumatskih bolesti i članovima njihovih porodica, kroz edukacije o značaju rane dijagnoze hroničnih artritisa, savremenom lečenju, inovativnim terapijama, rehabilitaciji i resocijalizaciji obolelih, naše vidljivosti u medijima... Mi sve ulažemo da se bolest na vreme otkrije, da se leči najsavremenijim lekovima i ono što je sada uloga Udruženja, čemu ja mnogo posvećujem pažnju, to je edukacija pacijenata da shvate da su oni najvažniji u procesu svoga lečenja. Znači, oni su ti koji pored toga što treba da slušaju savete lekara i da lekove piju onako kako im se kaže (adherence) , treba da je promene životni stil - objašnjav Mirjana. 

Doktorka Mirjana je svoje simptome prepoznala na vreme i brzo je dobila dijagnozu i odgovarajuću terapiju koja joj je pomogla da ostane aktivna. Zato uvek napominje važnost prepoznavanja bolesti na samom početku. 

- Promene na zglobovima najjače su izražene u početku bolesti, u prvih nekoliko meseci. Važno je da se tada bolest prepozna i počne odmah sa lekovima koji menjaju tok bolesti. Ljudi gube vreme pijući antireumatike, analgetike, kortikosteroide, ti svi lekovi pomažu jer smanjuju bol, smanjuju oni i upalu donekle, ali ne zaustavljaju tok bolesti. Znači, tok bolesti zaustavljaju samo hemijski lekovi gde je zlatni standard metotreksat i biološki lekovi koji ima danas 12 različitih na raspolaganju za lečenje reumatskih bolesti. Rana dijagnoza uslovljava rano uključenje odgovarajuće inovativne terapije, zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti, čuvanje zglobova, jer oštećenja na zglobovima su trajna, nema povratka. Kada se jednom zglob deformiše, tu više povratka nema, to je izgubljeno trajno u funkciji.

Mirjana kroz Udruženje uz učešće Udruženja reumatologa Srbije veliku pažnju posvećuje edukaciji pacijenata, izabranih lekara i njihovih timskih medicnskih sestara širom Srbije.

- Sve edukacije pacijenata snimamo i filmove stavljamo na www.ors.rs kako bi građani mogli da se obaveste blagovremeno i pouzdanao. Na sajtu imamo brošure – vodiče namenjene obolelima u e-formi. Pomoćnici pacijentima (HELPERI) u svim referentnim centrima (Institutu za reumatologiju u Beogradu, Institutu Niška Banja, Univrzitetskom kliničkom centru (UKC)u Kragujevcu i UKC Vojvodine i Specijalnoj bolnici za reumatske bolesti u Novom Sadu (Jodnoj Banji)) te iste brošure dele obolelima u pisanoj formi.

Ova dijagnoza zahteva promenu na svim nivoima

A to podrazumeva promenu navika u spavanju, ishrani, fizičkoj aktivnosti i napuštanju nekih štetnih navika. 

- Važno je na vreme odlaziti na spavanje, pravilno se hraniti. Takođe, vežbanjem se sprečavaju deformiteti zglobova i smanjuje se bol doprinosi poboljšanju opšteg zdravlja. Pušenje cigareta je dokazani faktor rizika da se bolest pojavi. Znači, bolest se direktno ne nasleđuje, nasleđuje se predispozicija da se oboli. Da li će neko da se razboli od reumatoidnog artritisa zavisi od faktora rizika. Znači, nasleđe je samo jedan od faktora rizika (20-50%). Međutim, mnogo su važniji faktori rizika kao što su infekcije, kao što su stresovi akutni i hronični, naporan fizički i/ili psihički posao i pušenje cigareta. pušenje cigareta.

Mirjana kaže da je i sama bila pušač, ali je uspela da se reši ove štetne navike. 

- Pušenje cigareta je dokazan faktor rizika da će pacijent koji u porodici ima artritis, ako puši, pre oboleti nego njegov brat ili sestra koji ne puše cigarete. A i sam proces lečenja obolelih, pogotovo biološkim lekovima, je manje delotvoran kod pušača. I zbog toga ja mnogo apelujem na pušače da, ako je moguće, ostave cigarete i evo da kažem i ja sam bivši pušač, i znam da to može kad se hoće.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.