Slušaj vest

- Prvi put sam saznao za moju bolest usled povećanog krvnog pritiska. 2007. godine uradili su mi biopsiju bubrega i ustanovili da bolujem od nefrotskog sindroma - IgA nefropatija. Tada je prvi put krenulo sa blažom terapijom.

Do 2016. godine Ivan kaže da nije osećao nikakve tegobe.

- Tada su mi uradili drugi put biopsiju bubrega i utvrđeno je da mi se stanje pogoršalo. Uveli su kortikosteroide da bi smanjili kreatinin i ureju. Držao sam ih pod kontrolom sa terapijom sve dok nisu naglo počele da mi otiču noge, došlo je i do povećanja krvnog pritiska, kreatinina i uree.

Šta je nefrotski sindrom?

Nefrotski sindrom je stanje u kojem bubrezi oslobađaju prekomernu količinu proteina u urinu. Obično je rezultat problema sa bubrežnim filterima glomerulima (sićušni krvni sudovi u bubrezima). Oni uklanjaju otpad i višak tečnosti iz krvi i šalju ih u bešiku kao urin.

U zdravim bubrezima, glomeruli filtriraju otpadne proizvode. Oni omogućavaju krvi da zadrži ćelije i proteine koji su telu potrebni za redovno funkcionisanje. Oštećeni glomeruli dozvoljavaju proteinima krvi da procure u mokraću, uključujući albumin.

Kod pacijenata sa nefrotskim sindromom, oštećeni glomeruli omogućavaju da tri ili više grama proteina procuri u mokraću tokom 24 sata, što je 20 puta veća količina proteina od uobičajene, objašnjavaju stručnjaci sa Klevlendske klinike.

ivan vujovic.jpg
Svi koji bi želeli da pomognu Ivanu mogu poslati SMS poruku na 1753 na 3030 ili izvršiti uplatu na račun Foto: Privatna Arhiva

Ivan je bio prinuđen da u januaru 2023. krene sa peritoneumatskom dijalizom. 

- Bilo je jako stresno i teško. U početku sam je radio svakog dana po četiri puta. U novembru prošle godine ponovo mi se pogoršalo stanje i od tada sam na cikleru i radim dijalizu svaku noć po devet sati. Borba je sve teža iz dana u dan - kaže Ivan. 

Automatska peritonealna dijaliza (APD) - Ova metoda koristi mašinu koja se zove automatski cikler. Mašina obavlja zamenu tečnosti tokom noći, dok spavate. Ona u stomak dovodi dijalizat i on tu stoji tokom noći. Otpadne materije i višak tečnosti iz tela prelaze kroz peritoneum u dijalizat. Nakon toga, tečnost se prazni u sterilnu kesu.

transplantacija-bubrega-shutterstock-386604442.jpg
Jedina nada za Ivana je transplantacija u Belorusiji Foto: Shutterstock

Jedina nada je transplantacija u Belorusiji 

Ivanu je jedina nada transplantacija bubrega koja bi za njega značila novi život i lakšu svakodnevicu bez pomoći mašine za prečišćavanje krvi. Priprema za transplantaciju zakazana je za 25.maj. 

- Na listi čekanja sam dve godine i u Srbiji koliko vidim, nema izgleda da će me pozvati. Rezultati i sa ciklerom su loši, kreatinin je preko 1100.Jedino mi preostaje transplantacija bubrega u Belorusiji gde mi je zakazana i priprema za transplantaciju 25. maja ove godine. Molim sve dobre ljude da pošalju SMS poruku na 1753 na 3030 ili uplatom na tekući račun da bi mi pomogli da prikupim novac i počnem novi život bez dijalize.

Kako funkcioniše peritoneumatska dijaliza?

Peritonealna dijaliza je postupak za uklanjanje otpadnih produkata iz krvi. To je tretman koji se koristi u situacijama otkazivanja bubrega, kada oni više nisu u stanju da efikasno filtriraju krv, prenosi sajt Mejo klinike. 

Tokom peritonealne dijalize, tečnost za čišćenje ulazi kroz cev u abdomen. Unutrašnji sloj trbušne šupljine, koji se zove peritoneum, deluje kao filter i uklanja otpadne materije iz krvi. Nakon određenog vremena, tečnost sa filtriranim otpadom izlazi iz abdomena.

Pošto peritonealna dijaliza funkcioniše unutar tela, razlikuje se od češće primenjene procedure čišćenja krvi, koja se zove hemodijaliza. Hemodijaliza filtrira krv van tela, u specijalnoj mašini.

*Korišćeni izvori za objašnjenja medicinskih pojmova:my.clevelandclinic.org/mayoclinic.org/my.mykidneyjourney.com

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.