Dnevna pospanost može da bude povezana sa visokim pritiskom: Jedan problem sa snom dodatno povećava rizik
- Prekomerna dnevna pospanost povezana je sa većim izgledima za hipertenziju, a rizik je rastao i tokom 7,5 godina praćenja.
- Kod osoba kojima je trebalo 30 minuta ili duže da zaspe, veza sa povišenim pritiskom bila je još izraženija.
Istraživači su utvrdili da su osobe koje su prijavile prekomernu dnevnupospanost imale veće izglede da imajuhipertenziju, odnosno povišen krvni pritisak, u poređenju sa onima koje nisu imale takve simptome. Povezanost je bila još izraženija kod osoba kojima je bilo potrebno najmanje 30 minuta da zaspe.
Šta je pokazalo istraživanje?
Ranija istraživanja već su ukazivala na povezanost lošeg sna i visokog krvnog pritiska. Međutim, naučnici su u novoj studiji želeli detaljnije da ispitaju da li vreme potrebno da osoba zaspi, kao merljiv pokazatelj problema sa spavanjem, može dodatno da utiče na ovu povezanost.
Analizirani su podaci o spavanju oko 1.700 odraslih osoba koje su učestvovale u istraživanju sprovedenom u okviru kohorte odraslih u Pensilvaniji. Istraživači su pratili i osobe koje su već imale hipertenziju, kao i one kod kojih se povišen krvni pritisak pojavio tokom perioda praćenja.
Tokom 7,5 godina praćenja, pokazalo se da su osobe sa prekomernom dnevnom pospanošću imale:
- 52% veće izglede da već imaju hipertenziju
- 74% veće izglede da razviju hipertenziju tokom praćenja
Rizik je bio još izraženiji kod učesnika kojima je trebalo 30 minuta ili duže da zaspe. Kod njih su izgledi za već postojeću hipertenziju bili više nego dvostruko veći, dok su izgledi za razvoj hipertenzije tokom praćenja bili više nego trostruko veći.
Povezanost je ostala prisutna i nakon što su istraživači uzeli u obzir druge faktore koji mogu da utiču na san i krvni pritisak, uključujući godine, depresiju i konzumiranje alkohola i kofeina.
Autor istraživanja, dr Aleksandros Vgontas, direktor Centra za istraživanje i lečenje spavanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji, istakao je da rezultati ukazuju na to da prekomerna dnevna pospanost i produženo vreme uspavljivanja mogu da budu važni pokazatelji rizika od hipertenzije.
Istraživanje je predstavljeno na konferenciji SLEEP 2026, godišnjem skupu stručnih udruženja koja se bave medicinom spavanja. Ipak, kompletni rezultati još nisu objavljeni u recenziranom naučnom časopisu.
Autori ukazuju i na određena ograničenja.
Dr Sara Bendžamin, medicinska direktorka Centra za poremećaje spavanja Univerziteta Džons Hopkins, upozorila je da uslovi u laboratoriji mogu da utiču na kvalitet sna učesnika.
Kako je objasnila, spavanje u nepoznatom krevetu, drugačiji jastuk ili neuobičajeno vreme odlaska na počinak mogu da promene uobičajeni obrazac spavanja i utiču na rezultate.
Zašto loš san može da utiče na krvni pritisak?
Naučnici još nemaju konačno objašnjenje zašto su problemi sa spavanjem i visok krvni pritisak povezani, ali postoji nekoliko mogućih mehanizama.
Prema rečima dr Čeda Ruofa, specijaliste medicine spavanja na klinici Mejo, procesi koji remete san, poput ubrzanog rada srca, povišenog nivoa hormona stresa i zapaljenskih procesa u organizmu, istovremeno se dovode u vezu i sa hipertenzijom.
Ipak, još nije jasno da li loš san doprinosi porastu krvnog pritiska ili povišen pritisak i drugi zdravstveni problemi narušavaju kvalitet spavanja.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da nedovoljno kvalitetan san remeti prirodno snižavanje krvnog pritiska tokom noći, poznato kao noćni pad pritiska. Na taj način krvni pritisak može duže da ostane na višim vrednostima.
Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko ovaj mehanizam doprinosi dugoročnom riziku od hipertenzije.
Koje navike mogu da pomognu?
Nova studija ne dokazuje da loš san direktno izaziva visok krvni pritisak, niti da će poboljšanje sna samo po sebi sniziti pritisak. Međutim, stručnjaci ističu da kvalitetne navike spavanja mogu da doprinesu očuvanju kardiovaskularnog zdravlja.
Dr Ruof preporučuje:
- sedam do devet sati sna svake noći
- odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme
- izlaganje prirodnom svetlu u jutarnjim satima
- najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno
- ograničavanje alkohola i kofeina
Ako se redovno osećate pospano tokom dana ili vam je potrebno mnogo vremena da zaspite, uprkos tome što imate dovoljno vremena za odmor, razgovarajte sa lekarom.
Dr Bendžamin naglašava da probleme sa spavanjem ne bi trebalo zanemarivati, bez obzira na to da li su povezani sa rizikom od hipertenzije. Tegobe koje se ponavljaju zaslužuju pažnju i procenu stručnjaka.
Izvor: health.com/zdravlje.kurir.rs
