Globalna inicijativa za astmu (GINA) za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv astme odabrala je kao ovogodišnju temu “Edukacija o astmi osnažuje- informacija je ključ“.
Ključne tačke gde je potrebna kontinuirana edukacija i pacijenata i zdravstvenih radnika jeste nepravovremena dijagnoza, nedovoljna upotreba inhalacionih kortikosteroida koji leče upalu, prekomerna upotreba i preveliko oslanjanje na lekove za brzo otklanjanje simptoma, kao i prekomerna upotreba oralnih kortikosteroida koja može dovesti do pojave mnogih neželjenih posledica kao što su: dijabetes tipa 2, oštećenja bubrega, katarakta, kardiovaskularne bolesti, osteoporoza, pneumonije, depresija i anksioznost.
1 od 10 pacijenata ima tešku astmu
Veliki problem predstavlja i neadekvatno prepoznavanje pacijenata sa teškom astmom kojima je potrebna specijalistička procena na višem nivou, jer čak 1 od 10 pacijenata sa astmom ima tešku astmu.
Uprkos primeni visokih doza inhalacionih kortikosteroida i drugih lekova koji se koriste u lečenju astme, pacijenti sa teškom astmom svakodnevno imaju simptome i bore se za dah, a često doživljavaju pogoršanje stanja, koje se uglavnom završava hitnom hospitalizacijom.
Važnost primene savremene biološke terapije
Mogućnost za poboljšanje situacije leži u pravovremenoj dijagnostici i primeni savremene biološke terapije, koja predstavlja inovativnu metodu lečenja.
Biološka terapija kod većine pacijenata sa teškom astmom dovodi do potpunog povlačenja svih manifestacija bolesti i postizanja dobre kontrole astme, a kvalitet života pacijenata se drastično poboljšava, pacijenti postaju ponovo radno sposobni, funkcionalni u svojim porodicama i socijalno aktivni.
Procenjuje se da u Srbiji oko 3.000 ljudi ima tešku astmu koja zahteva ovaj vid lečenja, a biološkom terapijom se u Srbiji trenutno leči oko 400 pacijenata sa teškom astmom.
NE PROPUSTITE
