Oko osam odsto ljudske DNK sastoji se od sekvenci koje se nazivaju ljudski endogeni retrovirusi (HERV), proizvodi drevnih virusnih infekcija koje su se desile pre stotina hiljada godina. Do sada su se HERV-ovi smatrali „smećem DNK“ bez ikakve svrhe, ali nova studija istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu ih vidi u novom svetlu, nudeći revoluciju u lečenju mentalnog zdravlja.
Veći rizik od šizorfenije i bipolarnog poremećaja
Zasnovan je na analizi velikih studija koje su uključivale desetine hiljada ljudi, sa i bez mentalnog zdravlja. Tim je ovo kombinovao sa informacijama iz uzoraka mozga sa autopsije 800 ljudi.
- Naši rezultati sugerišu da ove virusne sekvence verovatno igraju važniju ulogu u ljudskom mozgu nego što se prvobitno mislilo, sa specifičnim profilima ekspresije HERV-a koji su povezani sa povećanom osetljivošću na neke psihijatrijske poremećaje - rekao je dr Timoti Pauel, ko-stariji autor, za The Evening Standard.
Otkrili su da su ljudi sa specifičnim skupom HERV-a (ljudski endogeni retrovirusi ) podložniji psihijatrijskim poremećajima, uključujući dva koja su povezana sa rizikom od šizofrenije i jednog povezana sa rizikom za bipolarni poremećaj i šizofreniju.
Šansa za nove načine lečenja i dijagnostike
Dr Daglas Nikson, još jedan autor, međutim, dodao je da su potrebna dalja istraživanja da bi se razumela tačna funkcija većine HERV-a.
- Smatramo da bolje razumevanje ovih drevnih virusa i poznatih gena uključenih u psihijatrijske poremećaje, imaju potencijal da unaprede istraživanja mentalnog zdravlja i dovedu do novih načina lečenja ili dijagnostikovati ova stanja.
Ljudski genom se sastoji od preko šest milijardi pojedinačnih slova DNK raširenih među 23 para hromozoma. Dok analiziraju DNK, naučnici je seku na komade, a zatim sekvenciraju.
Istraživanje je detaljno objavljeno u Nature Communications.
Prenela: O.M.
(izvor: ndtv.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
