Ono što zaista stavlja rezultate u perspektivu je da je bipolarni poremećaj povećao rizik od smrti osobe daleko veći od istorije pušenja, ili čak, u izvesnoj meri, starosti.
Istraživački tim je analizirao podatke iz velike, dugoročne studije, nazvane Prechter Longitudinal Study of Bipolar Disorder, kao i podatke iz anonimnih kartona pacijenata prikupljenih na zdravstvenim klinikama Univerziteta u Mičigenu.
Prečterov skup podataka uključivao je podatke posmatranja 1.128 učesnika, 847 sa bipolarnim poremećajem i 281 bez. Podaci sa klinika obuhvatali su 18.561 pacijenta, 10.735 sa bipolarnim i 7.826 bez.
U jednom od dva skupa podataka koje su analizirali istraživači Univerziteta u Mičigenu, dijagnoza bipolarnog poremećaja značila je da je neko imao šest puta veću verovatnoću da umre tokom perioda od 10 godina od osobe bez poremećaja.
Pored programa protiv pušenja važne su i kampanje za mentalno zdravlje
Poređenja radi, u toj istoj kohorti, rizik od smrtnosti osobe je bio 2,3 puta veći ako je osoba starija od 60 godina. A rizik od smrtnosti kod ljudi sa istorijom pušenja bio je 2,5 puta veći od onih koji nikada nisu pušili.
Psihijatar sa Univerziteta u Mičigenu Melvin Mekinis, koji vodi program Prechter i bio je koautor rada, kaže da je bio iznenađen koliko je visok rizik od prerane smrti za osobe sa bipolarnim poremećajem.
- U oba uzorka otkrili smo da je bipolarni poremećaj daleko veći rizik za preranu smrt nego pušenje - rekao je on i dodao - Tokom godina postojale su razne vrste programa koji su se sprovodili za prevenciju pušenja i podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima, ali nikada kampanja tog obima za mentalno zdravlje.
Bipolarna je kategorija dijagnoza poremećaja raspoloženja, navedena u DSM-5, koja se koristi za opisivanje klastera simptoma koji mogu ozbiljno uticati na kvalitet života osobe.
Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju različite „visoke“ (manične ili hipomanične) i „niske“ (depresivne) periode koji traju nekoliko dana ili nedelja, iako se ove epizode obično javljaju između perioda normalnog raspoloženja.
I manične i depresivne epizode nose rizike za ljude koji ih doživljavaju, što može uticati na njihov životni vek. Na maničnom polu osećanja euforije, impulsivnosti, rastresenosti i uznemirenosti mogu navesti ljude da donose rizične i ponekad opasne odluke. Na depresivnom polu, zdravlje i higijena mogu ostati u drugom planu pa postoji veći rizik od samopovređivanja i samoubistva.
Bipolarni poremećaj neće biti naveden u izvodu iz matične knjige umrlih
Dok se samoubistva očiglednije mogu pripisati mentalnim bolestima, studija naglašava indirektni uticaj koji bipolarni poremećaj može imati na skraćivanje životnog veka osobe do 8-10 godina.
U 2021, CDC izveštaj o vodećim uzrocima smrti nije uključivao nijednu psihijatrijske bolesti, što je, kako autori ističu, zato što je prijavljeni uzrok uvek najneposrednije stanje (stvari poput bolesti srca, moždanog udara ili bolesti jetre). Njihovi nalazi mogu pomoći u rešavanju ovog jaza u razumevanju kako psihijatrijska bolest poput bipolarnog poremećaja može oduzeti godine života osobe.
Na primer, nesreće (nenamerne povrede) su vodeći uzrok smrti, od kojih su ljudi izloženi većem riziku tokom maničnih epizoda.
- Bipolarni poremećaj nikada neće biti naveden u izvodu iz matične knjige umrlih kao glavni uzrok smrti, ali može biti neposredni ili sekundarni doprinos smrti - kaže biomedicinski istraživač i glavni autor Anastasia Jokum.
Na primer, u kohorti Prečter, ljudi sa bipolarnim poremećajem su imali značajno veću verovatnoću od onih bez te dijagnoze da imaju druga simultana zdravstvena stanja uključujući astmu, dijabetes, poremećaj štitne žlezde, visok krvni pritisa, migrenu i fibromialgiju.
- Moramo da znamo više o tome zašto ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju više bolesti i zdravstvenog ponašanja koji ugrožavaju njihove živote i životni vek i čine više kao društvo da im pomogne da žive zdravije i imaju dosledan pristup nezi - kaže Mekinis.
Ova studija je objavljena u Psychiatry Research.
Prenela: O.M.
(izvor:sciencealert.com/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
