Kju groznica je širom sveta rasprostranjena infekcija koja se najčešće se prenosi sa goveda, ovaca, koza, a izazva je bakterija pod nazivom koksijela burneti (Coxiella burnetii , a sada je registrovana kod dve osobe u Danilovgradu. Infekcija kod ljudi obično je asimptomatska ili se javlja sa simptomima sličnim gripu.

U našoj zemlji, u Vojvodini, kju groznica ima endemsko-epidemijski karakter (par desetina slučajeva godišnje), navedeno je ranije iz Instituta "Batut".

Kako se dobija?

Kju groznica najčešće se dobija udisanjem prašine kontaminirane telesnim tečnostima zaraženih životinja. Institut za javno zdravlje Crne Gore danas je saopštio da su dve osobe iz Danilovgrada zaražene Kju groznicom. U trenutku testiranja, zaražene osobe nisu prijavile tegobe, ali su navele da su u prethodnih mesec dana imali simptome koji odgovaraju ovom oboljenju – kažu u Institutu za javno zdravlje Crne Gore.

Koji su simptomi kju groznice?

Simptomatska kju groznica kod ljudi obično se manifestuje kao bolest slična gripu i može da uključuje tegobe kao što su iznenadna glavobolja, groznica, bolovi u mišićima, umor, noćno znojenje, gubitak u težini, bolovi u zglobovima i mučnina ili povraćanje, uvećanje jetre. U pojedinim slučajevima može da dođe i do razvoja upale pluća, a simptomi poput umora mogu da traju duži vremenski period.

Lečenje

Ukoliko primetite neki od simptoma obavezno se obratite lekaru kako bi se na vreme uradila dijagnostika i započela antibiotska terapija (preporučeni antibiotik je doksiciklin u trajanju od dve nedelje). U malom broju slučajeva, ukoliko se na vreme ne dijagnostikuje i pravovremeno ne zatraži lekarska pomoć, bolest može da poprimi hroničan tok sa komplikacijama (hronična upala jetre, srčanih zalistaka i slično).

Hronični oblik ovog oboljenja može da se javi nakon 6 nedelja ili čak nekoliko godina od infekcije, a može da izazove fatalne posledice.

antibiotici-shutterstock-2334370919.jpg
Shutterstock 

Kako se prenosi?

Vrlo je važno da osobe koje imaju farme životinja (goveda, ovaca, koza) prate savete veterinarskog i zdravstvenog sektora kako bi smanjile verovatnoću infekcije. Najčešći put prenosa je aerogeni - putem kontaminiranih čestica vazduha koje sadrže Coxiella burnetii, kao i direktnim kontaktom sa kontaminiranim mlekom, mesom, vunom i aerosolima koji potiču od životinjskih izlučevina (urina, fekalija ili tečnosti prilikom porođaja).

Direktno prenošenje sa inficiranog na zdravog čoveka je vrlo retka pojava (u uobičajenim okolnostima praktično ne postoji). Što se tiče rizika od prenosa putem mleka, on je praktično nepostojeći ako se koristi pasterizovano ili mleko koje se prokuva do ključanja. Za pripremu sira trebalo bi koristiti pasterizovano mleko.

Pripremila: N.L.

Izvor: Ijzcg.me/Zdravlje.kurir.rs