Srčane bolesti, tihe ubice savremenog doba: Svaki drugi stanovnik Srbije izgubi život od posledica infarkta ili šloga

Srčane bolesti često ne šalju upozorenja dok ne postane kasno, a ključni rizični faktori poput visokog krvnog pritiska, povišenog LDL holesterola, ubrzanog pulsa u mirovanju, i nivoa glukoze u krvi tiho oštećuju srce i krvne sudove.

Na konferenciji povodom obeležavanja Svetskog dana srca, govorili su prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Dragan Dinčić, kardiolog sa Vojnomedicinske akademije, prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodina, Ivan Tojagić, predsednik udruženja pacijenata „Moja druga šansa“, Predrag Slijepčević, predstavnik Foruma pacijenata Srbije, kao i umetnici Milan Đurđević iz grupe Neverne Bebe i Žika Jelić iz Yu grupe. 

- Očuvanje zdravlja građana jedan je od najvažnijih prioriteta Ministarstva zdravlja. Statistika jasno pokazuje da svaki drugi stanovnik Srbije izgubi život od posledica infarkta ili šloga, a svaki peti od malignih bolesti. Zajedničko za ove bolesti jesu isti faktori rizika, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, stres i fizička neaktivnost. Zato smo i pokrenuli Karavan zdravlja, sa ciljem da kroz edukativne tribine i preventivne preglede u svim gradovima i opštinama Srbije podignemo svest, izračunamo kardiovaskularni rizik i identifikujemo najugroženije. Posebno važan segment jeste i preventivni skrining dece predškolskog uzrasta na dislipidemiju i dijabetes, koje imamo u planu da pokrenemo, jer bolest srca nažalost počinje već u detinjstvu. Na taj način identifikovaćemo visoko rizičnu decu i omogućiti im pravovremenu zaštitu. Svakom građaninu želimo da obezbedimo personalizovani program prevencije i višegodišnji nadzor, kako bi oni koji su zdravi ostali zdravi, a oni sa rizikom imali priliku da blagovremeno spreče bolest. Naš zadatak je da zajedno sa građanima uklonimo što više faktora rizika i omogućimo kvalitetniji i duži život – rekao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

Aterosklerotska bolest počinje mnogo ranije nego što mislimo

Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, prilika je da se zajednički podigne svest o značaju zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

- Bez obzira na to da li smo pojedinci, članovi porodica, nastavnici, zdravstveni radnici – svi imamo ulogu u tome da zdravlje srca postane prioritet i dostupno svima. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za nastanak KVB, ubrajaju se: povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%). One se u velikoj meri mogu sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih životnih navika. Ne zaboravite da samo Vi možete da sačuvate sopstveno zdravlje. Preventivni pregledi u domu zdravlja su dostupni svakom pacijentu - istakla je prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut.

Svi pomenuti faktori rizika doprinose da se veliki broj naših građana već u četrdesetim godinama života svrstava u visoku kategoriju rizika. Upravo zbog toga, stručnjaci ističu značaj primarne prevencije i blagovremenog lečenja.

- Aterosklerotska bolest počinje mnogo ranije nego što mislimo, studije su pokazale da su čak i mladi ljudi u adolescenciji i ranim dvadesetim godinama imali značajne aterosklerotske promene na krvnim sudovima. Komplikacije, poput infarkta srca ili moždanog udara, obično se javljaju tek kasnije, u četvrtoj ili petoj deceniji života. Na njen razvoj utiče veliki broj faktora rizika, od kojih na neke ne možemo da utičemo, poput genetike, godina i pola, dok su drugi pod našom kontrolom. Tu spadaju povišen krvni pritisak, šećer, gojaznost i posebno LDL holesterol. On ima kumulativni efekat na krvne sudove, zbog čega je od presudne važnosti da se na vreme prepozna i leči. Što ranije snizimo LDL holesterol na ciljnu vrednost, to je manja verovatnoća da će kasnije doći do teških komplikacija. Zato je primarna prevencija ključna, kao i pravovremeno uvođenje terapije kada je potrebno. Statini, ali i najnovija generacija medikamenata, koji se daju čak jednom u šest meseci, dokazano snižavaju LDL holesterol i značajno smanjuju rizik, a ono što je najvažnije da su ovi lekovi danas dostupni i našim pacijentima – ističe prof. dr Dragan Dinčić, kardiolog iz Vojnomedicinske akademije.

Moramo biti svesni svojih faktora rizika 

Prevencija kardiovaskularnih bolesti ne podrazumeva samo lekove, već i zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, kao i kontrolu krvnog pritiska, šećera i holesterola. Sve to zajedno značajno smanjuje rizik od bolesti srca. Posebno je važno da svaka osoba postane svesna sopstvenih faktora rizika, jer oni direktno mogu da utiču na zdravlje.

- Preventivne mere bi trebalo usvojiti i primenjivati u što ranijem uzrastu, još u ranoj mladosti u okviru školskog programa, kako bi se izbegavanjem rizičnog ponašanja i lečenjem tzv. promenljivih faktora rizika mogao sprečiti veliki broj kardioloških događaja. To nije jednostavan zadatak, moramo sistemski i udruženim snagama svih struktura sistema delovati na činioce koji nam kvare zdravlje i skraćuju život. Prema stavovima Evropskog udruženja za kardiologiju i Evropskog udruženja za aterosklerozu, Srbija spada u zemlje sa najvećim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, posebno infarkta srca, koji je vrlo često uvod u srčanu slabost jednu od najčešćih i najtežih oblika bolesti srca. Zato je bitna rana dijagnoza, a pravovremeno lečenje produžava život i poboljšava njegovo trajanje i kvalitet – objasnila je na konferenicji prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodina.

Kao deo kampanje „Naizgled zdrav“, udruženje pacijenata “Moja druga šansa” u saradnji sa Forumom pacijenata Srbije i RTS kao medijskim partnerom, realizovalo je edukativni serijal koji kroz priče poznatih ličnosti i stručne savete doktora osvetljava značaj prevencije kada govorimo o kardiovaskularnom zdravlju.

- Serijal “Naizgled zdrav” nastao je iz želje da pokažemo koliko je važno obraćati pažnju na ono što se ne vidi spolja, na signale koje često ignorišemo. U šest epizoda, Dejan Cukić, Biljana Krstić, Jelena Gavrilović, Milan Đurđević, Žika Jelić i Nele Karajlić otvoreno govore o svom odnosu prema zdravlju, dok prof. dr Petar Otašević, kardiolog sa IKVB Dedinje, daje jasne i praktične preporuke kako da sačuvamo srce. Ispovesti poznatih ličnosti i stručni saveti lekara pokazuju koliko je briga o zdravlju odgovornost i prema sebi i prema onima koji nas vole. Cilj serijala je da podstaknemo ljude da zdravlje ne prepuštaju slučaju, već da redovno kontrolišu svoje srce. Svi građani će moći da prate emisije „Naizgled zdrav“, ove jeseni, od 3. oktobra, svakog petka, u okviru Jutarnjeg programa Radio televizije Srbije – zaključio je Ivan Tojagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa“.

Zbog kardiovaskularnih bolesti godišnje izgubimo grad veličine Pirota: Prevencija bi mogla da spasi 4 od 5 ljudi