Šta krije krv najdugovečnijih ljudi na svetu: Mogući put ka dužem i zdravijem životu
Istraživanja pokazuju da stogodišnjaci počinju da razvijaju povoljne biomarkere u krvi već sa 65 godina. Iako još nije potpuno jasno kako ovi krvni potpisi utiču na zdravlje ili koliko su povezani sa genima i stilom života, oni mogu imati zaštitnu ulogu protiv starenja i bolesti.
Jedan od najdetaljnijih primera dolazi iz Španije, gde je analizirana krv Marije Branjas, superstogodišnjakinje koja je dostigla 117 godina. Njeni uzorci krvi pokazali su zdrave markere imunog sistema i izuzetno nizak nivo „lošeg“ holesterola.
Njene ćelije ponašale su se kao da su mnogo mlađe od stvarnih godina, a naučnici su primetili i značajnu eroziju telomera – zaštitnih kapica na krajevima hromozoma. Iako su kraći telomeri obično povezani sa većim rizikom od smrti, kod najstarijih su možda pružili prednost, potencijalno sprečavajući širenje raka.
Krv stogodišnjaka otkriva tajne dugovečnosti
„Ova studija pokazuje da izuzetno poodmakla starost i loše zdravlje nisu nužno povezani“, navode istraživači.
Sve veći broj stogodišnjaka privlači pažnju naučnika, a analiza njihove krvi postaje ključni put za istraživanje dugovečnosti. Nedavna kineska studija analizirala je krv 65 stogodišnjaka i otkrila niže nivoe masnih kiselina, masnih alkohola i drugih metabolita u poređenju sa starijim i mlađim učesnicima. Ovi rezultati mogli bi jednog dana poslužiti kao „satovi dugovečnosti“, koji pokazuju koliko dugo neko može očekivati da živi.
Analize krvi stogodišnjaka i devedesetogodišnjaka značajno se razlikuju od mlađih populacija, što pomaže u razumevanju metaboličke regulacije dugovečnosti i može unaprediti praksu gerontologije. Krv je ključni kanal kroz koji protiču markeri zdravlja i dugovečnosti, utičući na telo, mozak i rizik od bolesti.
Mediteranska ishrana kao ključ
Studije su čak pokazale da mlada krv može delovati na starenje ćelija kože, dok metaboliti povezani sa starenjem često zavise od ishrane, što sugeriše da nutritivne intervencije mogu doprineti zdravijem starenju. Branjas se hranila mediteranskom ishranom bogatom jogurtom, a njen crevni mikrobiom bio je izuzetno mlad, što može biti deo njenog uspeha u dugovečnosti.
Iako genom igra važnu ulogu u očekivanom životnom veku, geni nisu sudbina – okruženje i stil života takođe značajno utiču na dužinu života. Naučnici se nadaju da će istraživanja stogodišnjaka i superstogodišnjaka jednog dana rezultirati novim lekovima ili preporukama za stil života koji bi mogli koristiti svima.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
5 ključnih razlika između ESR i hs-CRP testa, koji laboratorijski marker je precizniji u otkrivanju upala?
