Devedeset odsto tumora raka prostate sadrži mikroplastiku: Nova studija otkriva zabrinjavajuće nivoe u kancerogenom tkivu
Čak 90 odsto analiziranih tumora raka prostate sadržalo je mikroplastiku, pokazuje nova pilot-studija američkih naučnika, koja je otkrila i da su nivoi sitnih plastičnih čestica znatno viši u kancerogenom nego u zdravom tkivu.
Istraživači su analizirali uzorke tkiva prostate deset pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji uklanjanja prostate. Rezultati su pokazali da je mikroplastika pronađena u devet od deset uzoraka tumora, dok je u nekancerogenom tkivu bila prisutna u 70 odsto slučajeva. Ono što je posebno zabrinulo naučnike jeste podatak da su tumori u proseku sadržali oko 2,5 puta veću koncentraciju plastike nego zdravo tkivo – približno 40 mikrograma po gramu tkiva, u poređenju sa 16 mikrograma.
Autori studije ističu da njihovi nalazi ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu, ali ukazuju na moguću povezanost između izloženosti mikroplastici i razvoja raka prostate. Kako navode, reč je o prvoj studiji na Zapadu koja je merila nivoe mikroplastike direktno u tumorima prostate i upoređivala ih sa okolnim zdravim tkivom.
Kako mikroplastika dospeva u organizam
Mikroplastika nastaje razgradnjom plastičnih proizvoda koji se svakodnevno koriste – ambalaže za hranu, posuda, kozmetike i drugih predmeta. Pod uticajem toplote, habanja ili hemijskih procesa, plastika se raspada na mikroskopske čestice koje mogu dospeti u ljudski organizam gutanjem, udisanjem ili apsorpcijom kroz kožu.
Prethodna istraživanja već su potvrdila prisustvo mikroplastike u različitim delovima tela, uključujući krv, pluća, jetru, pa čak i placentu. Ipak, njen dugoročni uticaj na zdravlje još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
U ovoj studiji naučnici su primenili stroge mere kako bi izbegli kontaminaciju uzoraka, s obzirom na to da je plastika široko prisutna i u medicinskoj i laboratorijskoj opremi. Deo opreme zamenjen je materijalima poput aluminijuma i pamuka, a analize su sprovođene u kontrolisanim, čistim prostorijama.
Tim je ispitao 12 najčešće proizvedenih vrsta plastičnih molekula, koristeći specijalizovane instrumente za određivanje njihove količine, hemijskog sastava i strukture.
Jedna od hipoteza koju istraživači planiraju dalje da proučavaju jeste da li mikroplastika može pokrenuti hroničnu upalu u tkivu prostate. Dugotrajna upala poznata je kao faktor koji može doprineti oštećenju ćelija i genetskim promenama, što potencijalno otvara put razvoju malignih bolesti.
Stručnjaci upozoravaju da je uzorak u ovoj studiji bio mali i da su potrebna obimnija istraživanja kako bi se rezultati potvrdili i preciznije objasnili mehanizmi delovanja. Ipak, nalazi dodatno podgrevaju zabrinutost zbog sveprisutnosti plastike u savremenom okruženju i njenog mogućeg uticaja na zdravlje.
Rak prostate je jedna od najčešćih malignih bolesti kod muškaraca, a procenjuje se da će se tokom života sa ovom dijagnozom suočiti svaki osmi muškarac. Upravo zato, svako novo saznanje o potencijalnim faktorima rizika otvara prostor za dalja istraživanja, ali i za razmatranje strožih mera u kontroli izloženosti mikroplastici.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
Batut nastavlja akciju besplatnog PSA testiranja, poziv za muškarce starije od 50 godina
