Simptomi Parkinsonove bolesti nisu isti kod muškaraca i žena: Evo u čemu su ključne razlike
Parkinsonova bolest je jedan od najbrže rastućih neuroloških poremećaja na svetu, sa više od 10 miliona ljudi pogođenih ovom bolešću. U Australiji, trenutno čak 150.000 ljudi živi sa dijagnozom Parkinsonove bolesti, dok se svakog dana registruje oko 50 novih slučajeva. Prema projekcijama stručnjaka, broj obolelih u svetu mogao bi se utrostručiti između 2020. i 2050. godine.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj u kojem ćelije odgovorne za proizvodnju dopamina u delu mozga poznatom kao „substantia nigra“ počinju da propadaju. Ovo dovodi do brojnih promena u mozgu i manifestuje se pre svega kroz motorne simptome, uključujući tremor u mirovanju, usporene pokrete (bradikinezija), ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom.
Ipak, Parkinsonova bolest takođe uključuje i brojne nemotorne simptome koji su često manje prepoznatljivi, ali značajno utiču na kvalitet života. To mogu biti: promene raspoloženja, poteškoće sa pamćenjem i kognicijom, poremećaji spavanja, kao i problemi sa autonomnim nervnim sistemom, poput zatvora, niskog krvnog pritiska ili problema sa mokrenjem.
Novi uvidi iz velike studije
Nedavna studija sprovedena na gotovo 11.000 Australijanaca sa Parkinsonovom bolešću, u okviru Nacionalne studije genetike Parkinsonove bolesti koju vodi QIMR Berghofer Institut, dala je nove uvide u simptome, faktore rizika i razlike između polova. Ovo je najveća aktivna kohorta Parkinsonove bolesti u svetu.
Faktori rizika
Studija je pokazala da starost ostaje glavni faktor rizika – prosečna starost pojave simptoma bila je 64 godine, dok je dijagnoza postavljena u proseku sa 68 godina. Genetika igra značajnu ulogu kod manjeg broja slučajeva – samo 10–15 odsto Parkinsonove bolesti povezano je sa mutacijama u određenim genima.
Okolinski faktori takođe doprinose riziku: 36 odsto ispitanika bilo je izloženo pesticidima, 16 odsto je imalo povrede mozga u prošlosti, dok je 33 odsto radilo u zanimanjima visokog rizika poput poljoprivrede, petrokemijske industrije ili prerade metala. Muškarci su bili značajno više izloženi ovim faktorima od žena.
Razlike između polova
Bolest je 1,5 puta češća kod muškaraca, a nova studija je otkrila i razlike u simptomima i napredovanju bolesti kod muškaraca i žena.
Žene su u proseku bile mlađe prilikom pojave prvih simptoma (63,7 godina) i dijagnoze (67,6 godina) i češće su doživljavale bol i padove. Muškarci su češće prijavljivali promene u pamćenju i impulsivno ponašanje, posebno u seksualnom aspektu.
Iako je studija obuhvatila veliki broj ispitanika, stopa odaziva bila je ispod 6 odsto, a većina učesnika (93 odsto) imala je evropsko poreklo, što znači da uzorak možda nije potpuno reprezentativan. Takođe, podaci se oslanjaju na samoprocenu učesnika, što može biti subjektivno. Buduća istraživanja planiraju korišćenje nosivih uređaja i pametnih telefona za prikupljanje detaljnijih i objektivnijih podataka.
Ova studija pruža dragocene uvide u simptome, faktore rizika i razlike u Parkinsonovoj bolesti, ali naglašava i kompleksnost bolesti i potrebu za daljim istraživanjima. Bolje razumevanje faktora rizika i simptoma omogućava ranije prepoznavanje obolelih i razvoj personalizovanih pristupa lečenju i upravljanju bolešću, što može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Japan odobrio terapiju matičnim ćelijama za Parkinsonovu bolest: Meta je dopamin
