Teški rančevi, dugo sedenje i ekrani: Šta bi roditelji trebalo da prate u držanju deteta?
Početak školske godine donosi povratak u klupe, više vremena provedenog u sedećem položaju, svakodnevno nošenje školskog ranca i često još više vremena pred ekranima. Uoči Svetskog dana fizioterapije, koji se obeležava 8. septembra, ovo je dobar trenutak da roditelji obrate pažnju na način na koji se dete kreće, sedi i drži, posebno tokom perioda intenzivnog rasta.
Savremene navike mogu da predstavljaju poseban izazov za mišićno-koštani sistem dece. Višesatno sedenje, dugo gledanje u telefon ili tablet i nedovoljno fizičke aktivnosti mogu uticati na držanje tela i doprineti pojavi bolova u vratu, pogrbljenom položaju i posturalnim problemima. Period intenzivnog rasta dodatno je osetljiv, zbog čega je važno da dete svakodnevno ima dovoljno kretanja.
Kako objašnjava prim. dr Biljana Marjanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista dečje fizijatrije u MediGroup sistemu, roditelji bi trebalo da prate promene u držanju i načinu kretanja deteta i da obrate pažnju ukoliko se one zadržavaju duže vreme.
Kada i ranac postaje dodatno opterećenje
Početak škole znači i svakodnevno nošenje knjiga, svezaka i školske opreme. Pretežak ili nepravilno nošen ranac može promeniti način na koji dete drži telo i hoda, posebno ako ga nosi duže vreme. Zato nije važna samo težina ranca. Trebalo bi obratiti pažnju i na njegovu veličinu, raspored stvari i način na koji ga dete nosi.
Ranac bi trebalo da bude prilagođen građi deteta i da se nosi na oba ramena, a roditelji bi trebalo da obrate pažnju ukoliko se dete žali na bol ili zamor u ramenima, vratu ili leđima. Posebno je važno posmatrati da li dete zbog tereta počinje da se naginje unapred ili na jednu stranu, podiže jedno rame ili menja način hoda.
Nije problem samo ranac
Veliki deo dana školarci provode sedeći - prvo u školi, zatim radeći domaće zadatke, a često i koristeći telefon, tablet ili računar. Kada se tome doda nedovoljno fizičke aktivnosti, mogu se javiti promene u držanju, osećaj ukočenosti i bolovi u vratu i leđima. Zato je važno da dete tokom dana pravi pauze od sedenja i ima dovoljno prostora za kretanje, igru i sport.
Dr Marjanović savetuje da se deca podstiču na igru, plivanje i druge fizičke aktivnosti, kao i da se ograniči vreme provedeno uz ekrane.
Koji znaci bi trebalo da privuku pažnju roditelja?
Povremeno pogrbljeno sedenje ne mora samo po sebi biti razlog za zabrinutost, ali određene promene vredi pratiti.
Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete duže vreme naginje glavu ili telo na jednu stranu, drugačije koristi jednu ruku ili nogu, ima neobičan položaj stopala ili primetnu promenu u držanju. U takvim situacijama pregled dečjeg fizijatra pomaže da se proceni da li je promena prolazna ili zahteva dalje praćenje.
Redovno kretanje, pravilne svakodnevne navike i pravovremena stručna procena kada postoji razlog pomažu da se problemi uoče na vreme. Početak školske godine zato nije samo trenutak za nove knjige i raspored časova, već i dobra prilika da roditelji pogledaju kako dete nosi ranac, kako sedi i koliko se tokom dana zaista kreće.
