Hronične bolesti kod dece dramatično porasle u poslednjih 20 godina: Astma i poremećaj pažnje na prvom mestu

Nalazi dolaze iz dugoročne ankete na više od 230.000 mladih ljudi, čije su porodice prijavile da imaju neka hronična stanja, poput astme, ili funkcionalna ograničenja, poput poremećaja pažnje/hiperaktivnosti.

Kod dece uzrasta od 5 do 17 godina, podaci istraživanja sugerišu da je skok u hroničnim oboljenjima uglavnom posledica ADHD/ADD, autizma i astme. Za mlade između 18 i 25 godina, s druge strane, povećanje ovog procenta je uglavnom zbog astme, napada epilepsije i preddijabetesa.

U međuvremenu, rastuća funkcionalna ograničenja kod dece prvenstveno su bila vođena poremećajima govora, muskuloskeletnim problemima, depresijom, anksioznošću, emocionalnim problemima ili drugim mentalnim zdravstvenim problemima.

- Procenjujemo da trenutno u SAD ima 87,4 miliona mladih uzrasta od 5 do 25 godina, od kojih je 25,7 miliona prijavilo bilo kakvo hronično stanje ili funkcionalna ograničenja. Ovo iznosi 1,2 miliona mladih sa hroničnim problemima ili funkcionalnim ograničenjem svake godine koji trenutno navršavaju 18 godina - pišu autori studije, Loren Visk, koja studira zdravstvene usluge na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu i dr Niraj Šarma, pedijatar sa Univerziteta Harvard.

To je mnogo dece kojoj će biti potrebna stalna nega dok odrastu. Međutim, dosadašnje studije sugerišu da su lekari u SAD slabo pripremljeni da leče rastuće probleme kod dece. 

U radu iz 2014. istraživači su napisali da prilikom prelaska sa pedijatrijske na zdravstvenu zaštitu usmerenu na odrasle, „mnogi mladi ne dobijaju medicinsku negu koja im je potrebna i da su u opasnosti tokom ovog ranjivog vremena“.

Da bi se otkrilo šta zapravo pokreće ove uzlazne trendove kod pedijatrijskih hroničnih bolesti biće potrebno mnogo detaljnije istraživanje. Verovatno su brojni faktori u igri, uključujući „kompleksnu interakciju individualne biologije, konteksta zajednice i životne sredine i sistema zdravstvene zaštite“, objašnjavaju Visk i Šarma.

Kada su dva koautora pažljivo uzela u obzir čitav niz socioekonomskih varijabli koje bi mogle uticati na njihove rezultate, otkrili su značajne nejednakosti.

Deca sa hroničnim bolestima su češće bila siromašna, nezaposlena ili su imala javno, a ne privatno osiguranje.

- Većina mladih sa hroničnim oboljenjima treba da ima pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama do kraja svog života, ali naš zdravstveni sistem nije postavljen tako da uspešno premesti mlade ljude sa pedijatrijske na negu usmerenu na odrasle, tako da su mnogi od ovih mladih u riziku da se odreknu brige i dožive pogoršanje bolesti. Trebalo bi da ulažemo u pomoć ovim mladima da se na odgovarajući način angažuju u zdravstvenoj zaštiti tokom svog životnog veka kako bismo zaštitili svoje zdravlje i blagostanje, i kako bismo olakšali njihovo maksimalno učešće u društvu u pogledu obrazovanja, zanimanja, društvenih grupa i prostora u zajednici - objašnjava Visk.

Nažalost, od 2019. godine, ista anketa koja se koristi u trenutnoj studiji – pod nazivom Nacionalna anketa o zdravstvenom intervjuu (NHIS) – više ne postavlja toliko detaljnih pitanja vezanih za hronična stanja.

Zbog toga je teže proceniti kuda idemo ili kako je pandemija 2020. uticala na mentalno i fizičko zdravlje dece.

- To znači da više nemamo mogućnost da pratimo i analiziramo trendove hroničnih zdravstvenih stanja kod mladih posle tog datuma. Moramo da pronađemo kreativne nove načine da nastavimo da pratimo zdravlje mladih naše nacije ako želimo dalje da proučavamo ovu populaciju - kaže Visk.

Studija je objavljena u Academic Pediatrics.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs

Da li će vaše dete oboleti od dijebetesa ako je vama dijagnostikovan? Pedijatar ima odgovor